Нова школска година у Бугарској почиње са „дугоочекиваном реформом.“ То је обећала министар образовања и науке Меглена Кунева. Према њој, промене ће постепено постати видљиве у наредних пар година, а очекује се да ученици у 2022. години заврше бар једну етапу свог школовања у складу са реформисаним образовним законодавством.

Мења се структура образовања према којој ће се средњошколско образовање одвијати у две етапе, од којих ће друга бити профилиранија (11. и 12. разреда). Изменама су предвиђене нове методе оцењивања, више пројеката, ваншколских активности, стварање услова за интегрисано образовање за оне који су у неједнаком положају. Радни стаж наставника престаје да буде једини критеријум за каријерни развој педагога. Напредовање по каријерној лествици ће зависити и од додатних квалификација, стеченог стручног и квалификационог степена и резултата атестације.

„Надамо се да ће нови закон постепено променити однос наставника и они ће коначно схватити да је оспособљавање у области дигиталних технологија од великог значаја. Донедавно су у складу са регулативом наставне методе базиране на интернету дефинисане као „додатан напор.“ Али смо већ кренули у правцу разумнијег прихватања могућности које нам дају информационе и комуникационе технологије,“ сматра Цветан Цветански из Центра за образовне иницијативе.

Реч је о невладиној организацији која већ 15 година ради на пројектима на пољу образовања, културе и развоја омладинске иницијативности. Напори Центра су усмерени на нове наставне методе које су засноване на информационим и комуникационим технологијама. Г. Цветански је навео конкретан пример и објаснио како информационе технологије омогућавају наставницима да у потпуности реорганизују своју делатност тако што ће пратити и долазити до максимално корисних педагошких информација.

„Кад један наставник даје тест ученицима, провера и оцењивање му одузимају пуно времена. А платформе, као системи управљања наставним процесом, пружају могућност за брзо извлачење аналитичке информације и учитељ се фокусира на педагошка решења на нивоу вишем од оцењивања. Наставник може да исправи своје пропусте, да уочи дефиците код ученика. Уместо да губи време проверавајући ђачке радове, једним кликом он добија резултате и тако има довољно времена да их анализира. Информационе технологије омогућавају наставницима да створе персонализовано наставно окружење. Стално причамо о индивидуалном приступу појединим ученицима, што је тешко изводљиво у оквиру традиционалне наставе. Али опет помоћу платформе наставник може да формира групе и са неким ученицима да ради интензивније, са другима да напредује споријим темпом, а све то да не омета извођење наставе и рад на часовима.“

Реч је о платформи Училището.БГ (Школа. БГ) коју је покренуо Центар за образовне иницијативе, а заснована је на једном од најафирмисанијих софтвера за електронско учење – Moodle. Додати су нови модули, виртуелне учионице, радионице које су у складу са потребама средњег образовања код нас. Преко 3.500 наставника је прошло обуку за рад у Moodle систему, око 20 школа се обратило Центру како би одржавао њихове платформе.

Други пројекат на чијој реализацији Центар тренутно ради јесте EFES (E-Tools for E-Schools). Циљ му је покретање платформе на којој ће наставни процес бити аутоматизован, биће разрађена метода обуке на даљину кроз видео часове, тестове и богату базу података који ће бити на располагању наставницима.

Ова делатност кореспондира са једним од недавно усвојених стандарда за средње образовање у земљи. Ако се до сад каријерни развој остваривао за сваких 10 година проведених на радном месту, данас иницијативност наставника, њихова жеља за стицањем нових квалификација и радни напори могу да им помогну да напредују и стигну до бољих позиција за само 4 године. Дакле, ово је један разуман приступ, с обзиром на све веће тешкоће на које директори школа наилазе приликом именовања педагога и све теже задржавање квалитетних кадрова у том систему. Овде Министарство образовања и науке може да се послужи искуством стеченим у невладином сектору, те да примени већ проверене и ефикасне праксе у нашој средини. Уколико се то деси, можемо се надати да овога пута реформа неће остати само на папиру.

Превела: Ајтјан Делихјусеинова