У уторак и среду у посети Бугарској били су премијер Србије Александар Вучић и премијер Мађарске Виктор Орбан. Том приликом су расветљени неки аспекти болног проблема ЕУ, какав је велики мигрантски прилив. Орбан и његов бугарски колега Бојко Борисов су обишли полицијске снаге ангажованих на заштити бугарско-турске границе и бугарског акваторијума Црног мора. Орбанове поруке  с тим у вези биле су веома категоричне. Он је остао импресиониран начином на који Бугарска брани спољну границу ЕУ и емоционалним тоном изјавио да се судбина Европе не решава у Бриселу, већ управо овде. По његовим речима аргументи су јасни: чим је могуће да се Турској која није чланица ЕУ доделе 3 милијарде евра, онда је неприхватљиво да се Бугарској, која је чланица Уније не додели 160 млн евра. Тих 160 милиона премијер Борисов ће на састанку државних и владиних руководилаца у Братислави у петак затражити ради решавања мигрантске кризе. Орбан га је уверио да ће Вишеградска четворка категорично подржати тај захтев наше земље, шта више – зависно од европске подршке биће одлучено каква ће бити помоћ Бугарској коју ће Вишеградска група пружити Бугарској.

Охрабрен категоричним ставом Орбана бугарски премијер је изјавио да се у петак мора недвосмислено рећи: тих 160 милиона евра су помоћ која се даје Бугарској и тек онда могу да се покрену сви остали поступци, али то треба да се каже јасно и гласно, па да га Бугари чују. Наслушали смо се  разних прича – како нисмо сами, како Европа стаје иза нас, како заједно можемо више, како морамо бити солидарни, само напред, ура за наше пријатељство! Разлог те емоционалне изјаве је ситуација у којој је Бугарска остављена на цедилу да сама штити спољну границу ЕУ, наиме границу према Турској, земљи која је на своју територију примила милионе миграната, уз то не само избеглице из Сирије већ и мигранте из Авганистана, Ирака и других држава. Зато Борисов није могао а да не нагласи како подизање ограде на граници није потез уперен против Турске, већ је она заштита од миграната и истовремено  изразио задовољство сарадњом са турским граничним властима, услед чега је смањен неконтролисан прилив миграната. Колико је тај талас смањен види се и по томе што се траже нове локације за подизање прихватних центара за избеглице, зато што је капацитет постојећих већ попуњен.

Присуство председника Владе Србије Александра Вучића том сусрету у црноморском граду Бургасу у уторак, премда је потрајало неколико сати, може се лако објаснити. Србија лежи на такозваној балканској рути миграције према средњој и западној Европи и мада није чланица ЕУ, логично је да се са комшијама са истока и севера пред самит у Братислави консултује из прве руке о мигрантском питању. Србија је пооштрила контролу на граници према Бугарској услед чега је повећи број  илегалних миграната враћено у нашу земљу.

Као изасланик земаља Вишеградске четворке и полазећи са њихових интереса у вези са мигрантском кризом Виктор Орбан, је, логично, позвао Брисел да пружи значајнију помоћ Бугарској како би се она снашла са мигрантским таласом. Макар и индиректно, као својеврстан одговор на Орбанову поруку звучао је захтев председника Европске комисије Жана-Клода Јункера да се до краја октобра дуж бугарских граница размести још 200 службеника граничне агенције Фронтекс, као и 50 додатних возила. Да ли ће то бити довољно? У свом годишњем говору о стању ЕУ, одржаном у Европском парламенту у Стразбуру Јункер је нагласио да апсолутни приоритет Европе мора бити гарантовање њене безбедности. На сусрету Виктора Орбана и Бојка Борисова јасно је стављено до знања да ову безбедност можемо поуздано гарантовати само ако располажемо конкретним материјалним и финансијским средствима. На састанку у Братислави где ће се обелоданити ставови Брисела по том питању постаће јасно да ли се они подударају са гледиштима о помоћи коју би требало да добије Бугарска.

Превела: Ана Андрејева