На седници Европског савета у словачком главном граду Братислави је саопштено да се Бугарској додељује 160 милиона евра ванредне помоћи за управљање границама и превазилажење мигрантске кризе. Ову помоћ су у својим претходним изјавама практично најавили председник Европске комисије Жан-Клод Јункер и немачка канцеларка Ангела Меркел. Реално гледано, одлуку о додели те помоћи није донео Европски савет, зато што је његова седница у Братислави била неформална, већ Европска комисија и зато није случајно што је саму одлуку објавио њен председник Жан-Клод Јункер. Ванредна помоћ Бугарској може се разматрати и у светлу логике једне друге одлуке усвојене неколико дана раније, према којој ће у 2017. години буџет ЕУ за најсиромашније регионе бити смањен за око четвртину, али истовремено ће се средства за мигранте и безбедност повећати за 25%.
Нема сумње да одобрена ванредна помоћ Бугарској има велику вредност као гест подршке у борби против искушења, са којима је наша земља суочена због миграционог притиска, а истовремено је и доказ за високу оцену њених напора на решавању овог проблема. Међутим, дотична помоћ која је додељена у тако тешком, па чак и критичном тренутку за ЕУ, јесте пре свега потврда одлучности која узима маха за јачање спољних граница Уније, какве су копнене границе Бугарске са Турском, Македонијом и Србијом, као и бугарска поморска граница. Због ове одлучности, наша земља ће ускоро добити појачање од 200 официра европске граничне агенције Фронтекс и нова возила за обезбеђење својих граница.
Међутим, поред тога што је добродошла за Бугарску, ванредна помоћ ЕУ подразумева већу одговорност и везана је за још већа очекивања од наше земље. У марту наредне године биће усвојена нова путна мапа развоја ЕУ након Брегзита, која ће, између осталог, укључивати и мере за превазилажење мигрантске кризе, унапређење безбедности и борбу против тероризма, као и мере сарадње у области одбране. Од Бугарске се заузврат за активну солидарност ЕУ очекује да не само побољша управљање избегличким токовима, него и да повећа капацитет служби које раде са избеглицама и да још више појача надзор и контролу на границама. Од званичне Софије ће се очекивати и нове идеје о смањењу илегалне имиграције, укључујући кроз закључивање споразума са другим земљама осим Турске. У Братислави је премијер Борисов већ направио изјаву у том смислу тако што је задржавање бугарске војне мисије у Авганистану повезао са пристанком Кабула да потпише споразум о реадмисији авганистанских илегалних миграната. Борисов је након састанка такође инсистирао на примени старе, али још увек неостварене идеје о успостављању безбедносних зона у близини сукоба, из којих би се људи протерани због ратних дејстава у случају промене политичке ситуације могли брзо вратити у своја родна места.
Испоставља се да је Бугарска у центру важних догађаја везаних за мигрантску кризу, мада још није чланица шенгенског простораслободног кретања људи. Иако и даље остаје ван овог простора због оцена да не задовољава критеријуме за чланство, парадоксално је да ће управо у Бугарској, а не у некој другој земљи ЕУ 6. октобра почети са радом Европска гранична и обалска стража. То је и парадоксално и веома значајно…
Превела: Марина Бекријева
Конститутивна седница Парламента, започета 11. новембра, наставља се и данас, а посланици ће по девети пут покушати да изаберу председника 51. сазива Народног собрања. Током осмог круга гласања, странка ГЕРБ повукла је номинацију Раје Назарјан за ову..
Коалиција "БСП - Уједињена левица", која је освојила пето место на парламентарним изборима 27. октобра, започела је серију преговора ради прикупљања подршке за своју кандидаткињу за председника 51. сазива Народног собрања, Наталију Киселову, и..
Партија „Настављамо промену – Демократска Бугарска“ (НП-ДБ) саопштила је да неће дати подршку кандидатима за председника 51. сазива Народног собрања ниједне странке која није подржала декларацију коалиције о формирању санитарног кордона око лидера..