Последњих пар дана је у Софији боравила мисија Међународног монетарног фонда (ММФ) коју је предводио Реза Бакир. Експерти мисије је требало да провере какво је стање у привреди, шта се дешава са банкама које су недавно прошле стрес-тестове, како стоје ствари на пољу реформи, докле је стигла борба против сиве економије и корупције, у каквом су стању јавне финансије. Другачије речено, експерти је требало да изврше свеукупни преглед и оцене привреду и финансије Бугарске.

Такве провере нису нешто необично, оне су уобичајена пракса Фонда када је реч о земљама из тзв. групе тржишта у развоју. Изгледа да је Бугарска од земаља којима је и даље потребан надзор, без обзира на то што је чланица престижног Клуба богатих, како још зову Европску унију.

Бугарске власти су експерте из Вашингтона дочекале са осмехом и широко раширених руку и без било каквих дипломатских покушаја да прикрију свој понос и задовољство да имају нешто добро за показивање. И заиста, и политичари, и посматрачи и економски експерти, и међународни истраживачки центри су категоричног мишљења да је тренутно бугарска привреда у веома добром здрављу, ради пуном паром и бележи добре резултате. У то су се убедили и експерти Фонда током свог боравка и разговора одржаних у Софији. И то до те мере, да су одлучили да ревидирају своју прогнозу за раст БДП-а са првобитна 2,3 на читава 3 посто. То можда није пуно у поређењу са светским просеком који знатно премашује поменута 3 посто, али није занемарив резултат за Европску унију где се неке чланице и даље суочавају са последицама светске економске и финансијске кризе из 2008. године.

Та оцена је причинила велико задовољство бугарским властима које су навикле да буду критиковане од стране Међународног монетарног фонда, Светске банке и Европске уније за економску политику коју спроводе. Немојмо заборавити да је Бугарска најслабије економски развијена земља чланица ЕУ што у великој меру дугује неспособности, а често и нежељи власти да спроведу потребне, али болне у социјалном погледу структурне реформе, као и да поведу борбу против све веће и масовније корупције, која је уско повезана са једном значајном и моћном сивом економијом.

И управо такви су били основни закључци мисије Међународног монетарног фонда која је недавно отпутовала у Вашингтон. Она је признала резултате које је постигла Бугарска, али јој је охладила економске страсти дајући реалније прогнозе и оцене које су мало спустиле економску еуфорију у земљи. Засада је све у реду, рекли су накратко из Фонда, али вас у средњорочном плану очекују проблеми и немојте мислити да вас чека светла будућност.

Према Међународном монетарном фонду, у наредних неколико година привредни раст ће се успорити до 2,5 посто, а за то постоји неколико разлога. Први је да веома битне структурне реформе или још нису почете, или нису завршене и као да су занемарене. Други разлог су све веће тешкоће са којима се суочава бизнис када је у питању ангажовање квалификоване радне снаге. Образовање није на неопходном нивоу и не нуди такву радну снагу каква је потребна бизнису. Поред тога, цвет квалификоване радне снаге је већ напустио или му предстоји одлазак из земље у потрази за бољим условима рада и живота у иностранству. У Бугарској остају нискоквалификовани и немотивисани кадрови који су стекли елементарне вештине и компетенције. Други, такође озбиљан проблем, који би успорио раст у блиској будућности, јесте неравномеран развој у регионима у земљи. И заиста, постоје такви који су се претворили у праве пословне џинове и други у којима се бизнис своди на мале продавнице прехрамбених производа раштрканих по четвртима. Сви ти дисбаланси су праћени огромним по својим размерама и моћи сивим тржиштем које не плаћа порезе и доприносе. И на крају, као логичан завршетак ове пирамиде проблема појављује се и корупција на свим нивоима централне и локалне власти што обесхрабрује и наноси штету приватном бизнису, при том изопачавајући функционисање слободне конкуренције. А да је то један веома компликован и тежак за решавање проблем потврђује и чињеница да и један нови атикорупцијски закон већ годину дана не може да буде усвојен због сукоба интереса у парламенту.

Превод: Ајтјан Делихјусеинова