Истраживања археолошког локалитета Перперикон, у источним Родопима, наставила су се и ове године. „Мој главни циљ био је привести крају истраживања акропоља, циљ на чијем остварењу радимо већ 17 година” – рекао је руководилац археолошке експедиције проф. Николај Овчаров и додао:

„Реч је о утврђеном насељу у његовом највишем делу. Бедеми су подигнути у другој половини ІІІ век, за време најезди варвара. Првобитно град није био утврђен, али након појачања опасности од напада на просторима Римског царства подигнути су бедеми дебели до три метра. Наш главни задатак последњих година било је управо откривање акропоља. Није нам било лако јер је у питању велика површина. Међутим, пошто за наш рад добијамо субвенцију од владе морам рећи да смо  испунили наше обећање дато бугарској јавности и влади.”

Задатак археолога је био да открију северну капију тврђаве да би се рад на акропољу завршио. Град има укупно пет капија. Остајало је открити још само једну што је било од великог значаја. „И тако сада већ имамо комплетну структуру акропоља, а она је заиста невероватна” – наводи археолог и подсећа на историју Перперикона стару 7.000 година.

„У дубокој праисторији Перперикон је био светилиште, затим се у бронзано доба (у ІІ-І миленијуму пре Христа) претворио у огромни култни центар. Али управо у римско доба изграђена је инфраструктура града која је укључивала улице, тргове, храмове, стамбене зграде итд. Уз бројна преуређења инфраструктура се развијала до средњег века. Сада када смо истражили сваки кутак града у стенама можемо рећи да се у њему налази више од 40 огромних јавних и стамбених зграда чија дужина достиже до 27-30 метара, неке од којих су биле двоспратне и троспратне. Осим тога, у акропољу и његовом подножју смо идентификовали 4 паганска храма. Реч је о храму Аполона, храму Трачког коњаника, храму иранског бога Митре и наравно о храму бога Диониса који је највећи и од којег је почело све на Перперикону.”

Поред свега довде реченог археолози су успели да истраже и огромну  цистерну усечену у стене до дубине од 4,5 метара. Њена фасада која гледа на главну улицу је препознатљива по својим савршено исклесаним каменим блоковима са рељефним украсом. На Перперикону су воду чували у великим цистернама. На пример, у једној од њих могло је да стане 500.000 литара воде. Новопронађена цистерна је служила не само за сакупљање воде него је играла улогу репрезентативне грађевине на улазу  града. Вероватно се тамо налазила чесма из које су путници могли попити воде.

Недалеко од цистерне, на око 30 метара од ње, научници су пронашли остатке импозантне зграде. Након рашчишћавања терена видели су њене контуре. „Грађена је од добро исклесаних камених блокова. У питању је посебан стил који смо ми назвали "перпериконски". Ради се са веома великим блоковима. Њима се граде и бедеми и зграде.Ти су људи били вешти каменоресци, одлично су обликовали површине – прича Николај Овчаров. – Већ прве недеље смо знали да смо наишли на црквену зграду из ранохришћанског доба – до тог закључка дошли смо на основу апсиде и олтара.”

„Није било лако истражити архитектонско "чудовиште" само за 3 месеца, иако је било пуно људи који су тамо радили. Али пошто радим са заиста добрим радницима из села у околини Перперикона, успели смо да учинимо чак и немогуће – да откријемо  ту огромну зграду дугу 34 метра, а широку 14 метара.”

И  још нешто битно: храм је био епископски. О томе сведоче камене лучне клупе на којима су за време службе седели епископи. Откривен је и темељ амвона са којег су проповедали епископи у овом крају.