У среду протекле недеље, односно последњег радног дана пре четири нерадна поводом обележавања Дана независности Бугарске влада и парламент у Софији су донели веома важну одлуку која ће нас међутим и веома скупо коштати – да одобри државни зајам Бугарском енергетском холдингу и његовом кћеринском друштву – Националној електричној компанији за хитну иако делимичну исплату дуга према руској компанији  Атомстројекспорт за опрему коју је она произвела за некада планирану другу бугарску нуклеарну електрану Белене.

Прича је дугачка, замршена и пуна политичких конфликата, а почела је крајем протеклог столећа. Али ми се сада нећемо упуштати у детаље с тим у вези. Битно је да сада Бугарска мора да за некада наручена два нуклеарна реактора Русима плати 620 млн евра плус пенал у висини од 167 хиљ евра  дневно до коначне исплате дуга. Након што је пре пет година парламент референдумом ставио вето на изградњу друге нуклеарне електране у Бугарској сада су ови реактори непотребни и непожељни јер једноставно Софија не зна шта би с њим. Има неколико начина за излаз из ћорсокака, али је за сада све само у сфери добрих намера и нејасних планова. Док је дуг према Русима сасвим реалан, а његова отплата не трпи одгађање јер је оно веома скупо. Међутим, Бугарски енергетски холдинг и Национална електрична компанија немају пара, а и немају где да их нађу након што су у пролеће већ доживели један финансијски удар – од стране америчких електричних централа у нашој земљи које су категорично и ултимативно затражиле новац у износу од 525 млн евра који им је електрична компанија дуговала. Због недостатка сопствених финансијских средстава она је подигла кредит код групе међународних банака чија би отплата требало да ускоро крене. Тако су се практично нагомилала два дуга – „амерички” и „руски” чији укупни износ премашује укупни годишњи буџет Министарства одбране и Министарства унутрашњих послова.

Сатерани уза зид, под притиском убитачних камата и због страха од стечаја Бугарског енергетског холдинга, бугарска влада и парламент су одлучили да хитно интервенишу и доделе новац из државног буџета у циљу исплате цене два руска реактора, а о томе шта ће се са њим радити размишљаће се накнадно. То је чиста државна помоћ јавном трговачком друштву и њена додела без сагласности Брисела изазваће наметање санкција од стране Европске комисије. Међутим, еврократи у Бриселу нису посебно популарни својом експедитивношћу, а конкретно у овом случају сматра се да ће им бити потребно бар два месеца да би рекли „да” или „не” додели државног зајма за исплату „руског дуга” Бугарског енергетског холдинга. Сваки месец скупо кошта Бугарску.

Шта ће у то време радити јадни Бугарски енергетски холдинг за који се све реалнија чини могућност да буде уништен дужничком лавином? Постоји и један други дуг – према нуклеарној електрани Козлодуј у износу од  90 млн евра. Производња и потрошња електричне енергије бележе континуирани постепени пад, а извоз је веома нестабилан и варијабилан. Све то неминовно утиче на приходе електричне компаније и нико не може рећи до када ће заштитне и хитне спасилачке мере бити у стању да националног електричног колоса држе на ногама. Тим пре што он тек мора да нађе 2,7 млрд евра за коначно уништавање четири угашена стара руска реактора нуклеарне електране Козлодуј.

Превод: Албена Џерманова