Већ недељу данау центру пажње бугарске јавности је политичка и парламентарна расправа о додели државног зајма Националној електричној компанији /НЕК/, којим би се руској компанији „Атомстројекспорт“ платили пенали за реакторе које је она произвела за отказани пројекат изградње НЕ „Белене“. Још пре него што се парламент изјаснио о том питању, премијер Борисов је у телефонском разговору информисао председника Владимира Путина о владиним корацима на путу сређивања проблема, али је инсистирао на поновном разматрању камате по дугу. Након бурне дебате парламент је коначно одлучио да Националној електричној компанији буде одобрен бескаматни зајам, без фиксираног рока отплате и износа. Неколико сати касније је обелодањено да је премијер задужио министра енергетике Теменушку Петкову да прибави правно мишљење о могућностима улагања жалбе против арбитражне одлуке. Проблем са пеналима за НЕ „Белене“ остаје нерешен и повећава политичку напетост у земљи уочи председничких избора расписаних за 6. новембар.
Разлог за прибављање правног мишљења од стране министра енергетике о могућностима улагања жалбе против арбитражне одлуке остаје нејасан. Након саветовања са међународном адвокатском компанијом White & Case Национална електрична компанија је проценила да нема смисла улагати жалбу на арбитражну одлуку о исплати 620 млн евра и камата, а све из разлога што ретко-кад швајцарски судови уважавају жалбе, док би трошкови за жалбени поступак додатно оптеретили рачуне Националне електричне компаније, а у случају да суд не досуди у њену корист, опрема која је произведена за „Белене“ може се продати за жуте паре ради обезбеђења потраживања „Атомстројекспорта“. До плаћања износа који је арбитражни суд досудио на име пенала дошло би уколико Национална електрична компанија заиста добије зајам који је парламент одобрио. Међутим, питање је да ли ће заиста доћи до поменутог плаћања с обзиром да постоји могућност да Европска комисија не одобри доделу зајма уз образложење да је у питању недозвољена државна помоћ. Влада тврди да познаје процедуре Европске комисије и одмах ће је обавестити о својој намери да пружи државну помоћ Националној електричној компанији, али да ли ће дотична помоћ заиста бити додељена и у ком износу зависиће од одговора Комисије, а не зна се када ће он стићи.
Захтеву Бугарске социјалистичке партије /БСП/ да се у одлуци парламента о зајму јасно назначи његов износ и рок отплате није удовољено, али је он отворио нову тему у предизборним конфронтацијама. Одговор на питање да ли актуелна владајућа гарнитура не потписује руској страни бланко чек или су у ствари такав чек социјалисти који су били на власти у периоду од 2006. до 2008. већ потписали када су без уговора и јавне набавке за опремуза НЕ „Белене“ извршили авансну исплату исте, очекиваћемо у току предизборне кампање.
Међутим, питања везана за предметни проблем нису повезана само са изборима. Социјалисти не оспоравају да треба платити пенале које је арбитражни суд досудио за отказани пројекат изградње НЕ „Белене“, али питају шта ће се даље радити. Тврде да су сагласни са идејама о преструктурирању пројекта и проналажењу новог инвеститора са којим би влада преговарала, али какви ће бити ти преговори кад већ у круговима владајуће гарнитуре доминира мишљење да Бугарској није потребна нова нуклеарна централа?
Зајам Националној електричној компанији који је изгласао парламент не само што не решава проблем са пеналима за НЕ „Белене“, него и не решава спор о будућности друге нуклеарне централе у нашој земљи. Јер је за расплет овог спора потребан консензус о нуклеарној енергетици, а такав у Бугарској не постоји.
Превод: Албена Џерманова
ДПС напушта Савез либерала и демократа за Европу (АЛДЕ) . Лидер партије Дељан Пеевски у саопштењу за медије саопштио је да је послао писмо Савезу у којем је објавио одлуку партије да прекине чланство у АЛДЕ-у. Одлука је донета након опсежне анализе..
Председнички савет групе „Обновимо Европу“ (Renew Europe) у Европском парламенту једногласно је одлучио да препоручи искључење партије „Покрет за права и слободе“ (ДПС) из свог чланства због деловања њеног председника, Дељана Пеевског. Како је..
Албанија и Црна Гора направиле значајан напредак у евроинтеграцијама током 2024. године Лидери Европске уније састали су се 18. децембра са својим колегама из земаља Западног Балкана. Председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен..