Према подацима Светске банке, 75% глобалног економског производа се ствара у градовима. Сходно прогнозама до 2030. г. површина градова само у земљама у развоју ће порасти троструко. У Бугарској се тај процес можда одвија споријим темпом, али је тенденција иста: концентрација људи тамо ће довести до веће конзумације воде, струје, сировина. Биће више штетних емисија, отпада, загађења. Да ли тај процес подлежи контроли? Како власт, бизнис и наука гледају на будућност наших градова? Та су питања била у средишту пажње форума „Зелени градови Бугарске“ који је приређен на иницијативу бизниса.

Као неоспорно добрo наведена је државна иницијатива о централизацији и дигитализацији јавних услуга. Један од владиних приоритета је практична примена електронског управљања. Нада је да ће се на тај начин смањити наш „СО2 отисак“ на животну средину за рачун виртуелног, који ће бити у порасту. Тако мисле управљачи нове генерације. Бизнисмени који су чланови тзв. „Зеленог круга“ инвестирају у редуковање штетних емисија и очување природе а путем велике интервенције мобилних технологија.

„У Бугарској су у току позитивне и брзе промене у правцу мобилне повезаности, мада им обично не обраћамо довољно пажње“, каже Јасен Гуев, директор једне од водећих компанија за мобилне услуге и председник бугарског „Зеленог круга“. По њему охрабрује чињеница да посланици већ разматрају текст Закона о изградњи комуникационих мрежа који треба да омогући бржи и неометани улазак технологија у живот обичног човекa.

И још: „Циљ тога да се ствари дешавају брже је да је дошло време кад сваком од нас, где год се налазио он, треба да буде омогућен приступ глобалној мрежи преко било каквог уређаја. Пре пар година смо говорили о „повезаном дому", који је данас постао реалност, без обзира на то што нам је тренутно та технологија помало скупа. То су ствари које смо донедавно гледали једино у филмовима, као што је, рецимо, могућност да преко мобилног телефона обавите разговор и отворите врата, то је данас сасвим могуће. Пример за то су власници продавница који су ставили систем видео надзора тако да могу стално пратити шта се догађа у њиховом трговинском објекту. На тржишту су се појавили и уређаји за грејање који се помоћу специјалног софтвера могу контролисати са велике даљине. Повезаност се претворила у основну услугу коју би свако користио. Да будеш повезан је данас једна од главних људских потреба. Како коришћење бизнис услуга, тако и услуга државне администрације ће се одвијати преко мобилних технологија.“

По речима Јасена Гуева, веома је сликовит пример мултинационалне компаније са онлајн транспортном мрежом Uber јер најбитнији фактор у њој, као што је он нагласио, нису људи и превозници, већ да ли је компанији законски дозвољено да послује у одређеној земљи:

„Постоји огроман ризик који је повезан са законодавством, јер су у питању нечији интереси. Дебата ће бити тешка пошто се не може рећи која одлука је правилна, а која није. Последњу реч има држава, све ће се одлучивати на државном нивоу. Али је једна ствар јасна – питања информационе и мобилне повезаности су од првостепеног значаја, јер се директно тичу живота сваког од нас,“ рекао је на крају нашег разговора г. Гуев.

Превела: Аjтјан Делихјусеинова