О раду жирија у чијем су саставу били познати домаћи композитори и музиколози Лили Големинова каже:
„У конструктивној расправи сви чланови жирија су указали на значајне домете ансамбла „Софијски солисти“. Они су поред бројних премијерних извођења у протеклој сезони први пут пред публиком интерпретирали и једно дело за гудачки оркестар и хор мог деде које је он написао у Португалији, мало пре своје смрти“. Да кажем и то да је у првим годинама после оснивања ансамбла Марин Големинов био његов диригент и посветио му је доста композиција. Проф. Пламен Џуров, који је био у класи композиције мог деде каже да свуда у свету публика ишчекује његова дела која су често на репертоару "Солиста". Друштво „Марин Големинов“, основано у Ћустендилу после смрти прослављеног композитора , бави се комплетном организацијом одређивања добитника и доделе награде, док новчани износ награде обезбеђују општина Ћустендил и једна локална компанија. Намеравамо да награду уручујемо сваке године.“
„Добити прву Националну награду „ Акад. Марин Големинов“ је нешто што ћемо упамтити за цео живот – каже проф. Џуров. – Она нас обавезује да и даље радимо на унапређењу музичке традиције. Када сам био млад, имао сам шансу да се неколико пута недељно виђам са проф. Големиновим. И сада не могу да кажем шта је од тих сусрета у највећој мери утицало на мене – конкретни професионални савети или његова харизма. Иначе није био неки мајстор речи, говорио је брзо, без пауза, користио је многе изреке – своје властите или пак бугарске пословице. Оне су ми се урезале дубоко у памћење, побуђивале су код мене низ питања. Недостају ми сад те мудре мисли. А његову музику и сада поново откривам за себе, као и његову вештину да композициону идеју прикаже у облику својеврсне формуле...“
Међу званичним гостима церемоније била је и проф. Наташа Јапова са националне музичке академије која предаје историју музике.
„Марин Големинов је популарисао камерни жанр на основу камерног начина размишљања – каже она. Овај тип музике, да подсетимо, је музика која акцентује сам звук. Потиче од традиције да се свира у „камери“ - музичкој соби палате где су се аристократе окупљали. Код нас такве традиције нема из историјских разлога. Свега шест деценија после осамостаљења бугарске државе и зачетака националне културе Марин Големинов је својим стваралаштвом утемељио овај жанр.“
Превела: Ана Андрејева
Иако већ више од 20 година са породицом живи у иностранству, бугарска народна песма свуда прати Магдалену Тодорову Карамитеву. Она је ауторка на десетине текстова, које је, заједно са својим супругом, кавалџијом Димитром Карамитевим из Старе Загоре,..
Дани Илијева, коју смо упознали прошлој сезони музичког такмичења „Глас Бугарске“, представља своју нову песму под насловом „ Хоћу ли пољубити “ . Са само 16 година, Дани је 2022. године постала најмлађи победник фестивала „Бургас и море“. Ово није..
"Одрастао сам уз звук кавала. Памтим породична окупљања у Старој Загори сваке суботе, са поводом и без повода, на којима се увек певало" – прича о својим првим сусретима са народном песмом и кавалском пратњом Димитар Карамитев. Он је извођач из..