О раду жирија у чијем су саставу били познати домаћи композитори и музиколози Лили Големинова каже:

„У конструктивној расправи сви чланови жирија су указали на значајне домете ансамбла „Софијски солисти“. Они су поред бројних премијерних извођења у протеклој сезони први пут пред публиком интерпретирали и једно дело за гудачки оркестар и хор мог деде које је он написао у Португалији, мало пре своје смрти“. Да кажем и то да је у првим годинама после оснивања ансамбла Марин Големинов био његов диригент и посветио му је доста композиција. Проф. Пламен Џуров, који је био у класи композиције мог деде каже да свуда у свету публика ишчекује његова дела која су често на репертоару "Солиста". Друштво „Марин Големинов“, основано у Ћустендилу после смрти прослављеног композитора , бави се комплетном организацијом одређивања добитника и доделе награде, док новчани износ награде обезбеђују општина Ћустендил и једна локална компанија. Намеравамо да награду уручујемо сваке године.“

„Добити прву Националну награду „ Акад. Марин Големинов“ је нешто што ћемо упамтити за цео живот – каже проф. Џуров. – Она нас обавезује да и даље радимо на унапређењу музичке традиције. Када сам био млад, имао сам шансу да се неколико пута недељно виђам са проф. Големиновим. И сада не могу да кажем шта је од тих сусрета у највећој мери утицало на мене – конкретни професионални савети или његова харизма. Иначе није био неки мајстор речи, говорио је брзо, без пауза, користио је многе изреке – своје властите или пак бугарске пословице. Оне су ми се урезале дубоко у памћење, побуђивале су код мене низ питања. Недостају ми сад те мудре мисли. А његову музику и сада поново откривам за себе, као и његову вештину да композициону идеју прикаже у облику својеврсне формуле...“

Међу званичним гостима церемоније била је и проф. Наташа Јапова са националне музичке академије која предаје историју музике.

„Марин Големинов је популарисао камерни жанр на основу камерног начина размишљања – каже она. Овај тип музике, да подсетимо, је музика која акцентује сам звук. Потиче од традиције да се свира у „камери“ - музичкој соби палате где су се аристократе окупљали. Код нас такве традиције нема из историјских разлога. Свега шест деценија после осамостаљења бугарске државе и зачетака националне културе Марин Големинов је својим стваралаштвом утемељио овај жанр.“

Превела: Ана Андрејева