Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

Специфичности предстојећих председничких избора у Бугарској пред почетак предизборне кампање

БНР Новини
Фотографија: БГНЕС

Данас истиче рок за подношење предлога кандидата за председника и потпредседника Бугарске, сутра мора бити извучен жреб за одређивање бројева под којима ће бити на гласачким листићима, а онда почиње кампања за председничке изборе који ће се одржати 6. новембра. Овог пута они имају неке специфичности које завређују посебну пажњу.

Први пут од 1990. године наовамо Бугарска има председника који се неће кандидовати за други мандат. Ово је актуелни шеф државе Росен Плевнелијев објавио пре извесног времена.

Ако на изборима победи кандидат владајуће странке ГЕРБ, Цецка Цачева, Бугарска ће добити прву жену председника републике. Уосталом, Цачева је постала прва жена на челу бугарског парламента.

Бугарска је до сада за потпредседника имала резервног генерала, а сада такав може постати и председник земље, ако изборе добије ген. Румен Радев. Он је у трку за новог шефа државе ушао као формално независан кандидат, али ужива подршку Бугарске социјалистичке партије. Пошто се присуство војних лица у високој политичкој хијерархији допада националистима и онима који су скептично расположени према НАТО и ЕУ, владајућа партија је, идући у корак са овим трендом, истакла кандидатуру резервног генерала Пламена Манушева за потпредседника државе. До сада је учешће на председничким изборима пријавио рекордан број иницијативних одбора, странака и коалиција. Године 2011. на њима је учествовао 21 кандидат за председника, док су се сада за учешће пријавила 32.

Неки од кандидата су изненађење, док друге јавност прихвата са подељеним осећањима. Неочекивано се кандидовао бивши премијер Пламен Орешарски који није могао да одради пун мандат. Његову кандидатуру је поднео један независни иницијативни одбор, али многи сматрају да иза ње стоје или представници социјалистичких кругова (Орешарски је био мандатар БСП) или Покрет за права и слободе, уз чију је подршку управљао. Међу председничким кандидатима поново је Жорж Ганчев. Он је недавно рекао да сматра својом обавезом да се четврти пут кандидује за ту функцију, баш као и Жак Ширак у Француској. Као и обично, Жорж Ганчев има висока очекивања, а циљ му је да у првом кругу избора заузме друго место. Композитор Митко Енчев Димитров такође хоће да буде председник. Чињеница да је музичар не умањује његове шансе, а можда их и увећава, судећи по томе да је на председничким изборима 2011. године вокал групе „Хиподил“ Светослав Витков освојио 1,61% гласова бирача. Неки од овогодишњих кандидата су јавности постали познати и због проблема са правосуђем. Међутим, њихово учешће у председничкој трци није проблем, јер се према Уставу Бугарске, од кандидата за шефа државе не захтева да нису починили кривично дело. У тој групи се посебно истиче Владимир Кузов који је осуђен на условну казну затвора од три године због педофилије. Он ће на изборима наступити са Бориславом Ноевим, против кога је пре извесног времена била покренута истрага због вожње под утицајем алкохола. Оба кандидата су раније била присталице националистичке странке „Атака“. Са том партијом, али на сасвим другачији начин, повезан је и независни председнички кандидат Камен Попов. На изборима за локалне органе власти прошле године он је у Софији скандализовао јавност тиме што је на јавном месту ударио лидера ове странке Волена Сидерова, због чега је против њега покренут преткривични поступак. Независни кандидат је и Бисер Миланов, познатији под надимком „Петното“ (Мрља), кога је кандидовао иницијативни одбор на челу са његовим сином. За време протеста против владе Орешарског и контрапротеста у знак подршке кабинету, Миланов је неколико пута ухапшен од стране полиције због провокација и позива на насиље.

Без обзира на то који су лични мотиви таквих кандидата, њихово учешће на изборима ће неминовно довести до расипања гласова у корист озбиљнијих кандидатура. А прогнозе за успешнији наступ, ма колико у овој раној етапи биле условне, везују се пре свега за кандидата владајуће партије ГЕРБ, три кандидата левице, као и за кандидате десног Реформистичког блока и националиста.

Специфичност овогодишње предизборне ситуације је и то што на опредељења бирача у великој мери утиче растућа забринутост због спољнополитичког амбијента, док су критике на рачун унутрашње политике умереније. То, међутим, кандидатима за председника и потпредседника земље не смета да у међусобним оценама испољавају агресију и према томе се очекује да ће кампања за избор новог шефа државе бити веома напета.


Превела: Марина Бекријева




Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Дељан Пеевски покренуо алтернативни сајт ДПС-а

Након што је званични сајт ДПС-а прешао на страну почасног председника Покрета др Ахмеда Догана, Дељан Пеевски је покренуо алтернативни сајт покрета . На њему се могу пронаћи информације о последњим медијским иступима једног од председника, Дељана..

објављено 11.7.24. 18.09

Након раскола у ДПС-у на видику промене у политичкој конфигурацији

Већина политичких снага у Парламенту дешавања у Покрету за права и слободе (ДПС) прокоментарисала је као унутрашњи проблем ове странке. Према речима председника ПГ ГЕРБ-СДС Бојка Борисова, чињеница да у овој странци постоје неслагања структурама ГЕРБ-а..

објављено 11.7.24. 17.21

Посланичка група ДПС остала без још два посланика

Након искључења 17 посланика из парламентарне групе Покрет за права и слободе (ДПС), укључујући и копредседника странке Џевдета Чакарова, постало је познато да је посланик Ахмед Вранчев у писменој форми изразио жељу да напусти посланичку групу. Његову..

објављено 11.7.24. 16.49