Пењање је страст. Када ти једном освоји срце, остаје ту заувек. Какве све могућности за пењање нуде стеновити масиви у Бугарској? О томе разговарамо са великим бугарским алпинистом Николајем Петковим. Он се загрејао за пењање далеке 1973. године. Освојио је највише врхове на шест од седам континената и нетакнуте врхове на Антарктику. Попео се на Еверест 1984. године, када је извео потпуно траверсирање, успињући се западним гребеном (једним од најтежих смерова на Евересту), а са врха је сишао, крећући се класичном рутом са стране Непала. Године 2004. Николај Петков је још једном освојио највиши планински врх на Земљи. „Пењање све више добија на значају у свету. Једна од дисциплина која се најбрже развија јесте спортско пењање“, каже познати алпиниста и наставља:
„У Бугарској има много пригодних места за ову врсту пењања. Такви су, рецимо, Врачанске стене, стене код Карлукова, Дрјанова, Великог Трнова, Лакатнишке стене, на које се вреди попети и видети. Иако нису баш високе, наше планине нуде добре услове и за алпско пењање, укључујући током зиме. Постоје могућности и за ледене авантуре - пењање залеђеног Великог водопада Скакавица у планини Рили, као и уз стену Северни Џендем на подручју истоименог резервата у Старој планини. Али, пошто имамо и топлије зиме, пењачи морају унапред да прикупе информацију о томе да ли је лед погодан.“
Пријатне и незаборавне тренутке у Бугарској могу доживети и љубитељи Deep water soloing (DWS), тј. „самосталног пењања изнад дубоке воде“.
„Та врста пењања није типична за Бугарску, али смо ми нашли једно место на нашем приморју где су стене добре за пењање. Пењачи који долазе у Бугарску могу да свој боравак употпуне и одмором на мору. Deep water се обично упражњава код Камен брјага и Тјуленова где су формације стена невероватне. У августу када су услови најповољнији за пењање, бугарски пењачи се традиционално окупљају на мору.
Лакатнишке стене су друга омиљена пењачка дестинација у земљи. Ово место је љубитељима тог спорта познато од 30-их година 20. века. Његов заштитни знак је „Орлово гнездо“ – црвена кућица која је причвршћена челичним држачима за стену, а у коју могу стати три особе. До ње се стиже једино ужетом. Кућицу су по идеји локалних и софијских пењача изградили давне 1938. године, каже Николај Петков:
„Лакатнишке стене су једна од најбоље разрађених локација за пењање. Последњих година, због климатских промена и повећања температура, Лакатник пружа веома добре услове за пењање и током зимских месеци. У последње време су разрађени и други занимљиви сектори као што су Тетевен – Сињото око, Рибарица са формацијама стена које ми зовемо „црева.“ Код Дрјанова такође има добре услове за пењање и вероватно ће убудуће ово место постати веома популарна дестинација.“
Љубитељи пењања могу да упражњавају омиљени спорт и у околини Софије:
„Стене Витоше имају релативно мало рута. Али је за софијске пењаче и госте из иностранства ово једно од места које не смеју пропустити. Тамо и за само пола дана можете да испробате све врсте пењања. Локација Резњовете је добра за алпско пењање, док су Комините и Бојански водопад за спортско пењање. Током зиме је Бојански водопад добар за ледено пењање,“ рекао је алпиниста.
А ево шта је Николај Петков саветовао почетницима у пењању:
„Mлади алпинисти и спортски пењачи морају бити веома опрезни у првим годинама. Полу у шали, полу у збиљи кажем да ако не умреш у прве три године, надаље постаје све теже. То је заиста прилично неслана шала. Али истини за вољу грешке су оно главно што изазива инциденте у алпинизму и пењању. Што је човек млађи и неискуснији то је изложенији опасностима. С временом техника и понашање се аутоматизују, много тога се научи, али ипак нема гарантије да неће доћи до инцидента. Поред могућих грешака незаобилазни фактор су објективне опасности. У планини и приликом пењања стена неретко каменови који се одваљују узрокују несреће. Зато свако мора бити веома опрезан и пажљив. Неопходна је стална контрола концентрације зато што немили догађај најчешће настаје одједном.
У августу ове године Међународни олимпијски комитет је донео одлуку да један од нових спортова на Олимпијским играма у Токију 2020. г. буде спортско пењање. Надамо се да ће млади надобудни спортисти као што је Петар Иванов из Софије, који је ове године освојио Европски куп за јуниоре у својој категорији, помоћи да се Бугарска укључи у трку за олимпијско злато.
Превеле: Марина Бекријева, Аjтјан Делихјусеинова
Најбољи бугарски тенисер Григор Димитров изборио је пласман у осмину финала Мастерса у Шангају, пошто је данас у трећем колу победио Аустралијанца Алексеја Попирина 7:6 (5), 6:2. Меч је трајао један сат и 29 минута. Ово је био четврти дуел бугарског и..
Више од 6 хиљада тркача учествоваће у 41. издању Wizz Air Софија маратона, саопштили су организатори такмичења на конференцији за новинаре, скоро две недеље пре старта. Траса дугопругашке дисциплине дуга 42 километра ове године ће имати измењену руту..
Најбољи бугарски тенисер пласирао се у треће коло тениског турнира из мастерс серије у Шангају, с наградним фондом од 9 млн америчких долара. Девети носилац елиминисао је белгијског тенисера Зизуа Бергса резултатом 6:3, 3:6, 6:2. Дуел је почео у..