Музеј Министарства унутрашњих послова данас има богат и разноврстан фонд који чине различити предмети, документи и уметничка дела. Већ на улазу у њега могу се видети стари експонати. Музеј најчешће посећују организоване групе деце и ученика, као и људи са посебним интересовањем за прошлост ове институције. Његови кустоси настоје да држе корак са временом и да привлаче посетиоце занимљивим и актуелним садржајимаи информацијама.

Највеће интересовање и деце и одраслих изазива техникакоју су бугарске службе користиле за откривање и расветљавање кривичних дела. Криминал је увек био присутану свим порама друштва. У Музеју Министарства унутрашњих послова има много интересантних експоната који се чувају као доказ да постоји казна за прекршиоце закона.Овде посетиоци могу, на пример, да виде како је изгледао један од првих полиграфа (детектора лажи) америчке производње у Бугарској, коришћен од стране домаћих обавештајних служби.

Више појединости о музејским експонатима сазнајемо од кустоса у музеју Пепе Видаркинске:

Нама стално долазе људи који испољавају наглашено интересовање за криминалну активност. Међу најатрактивнијим експонатима су алати чувеног обијача сефова из 20-их и 30-их година прошлог века Спаса Дојчева који је био један од најбољих у овом занату, а такође и врло колоритна личност. Годинама је сејао страх међу становништвом, али и данас буди радозналост, јер има следбенике. Приликом једне од својих бројних акција Дојчев је убијен од службеника полиције. После његове смрти друштву је лакнуло. У музеју се налазе и клишеи и машина за штампање лажних долара познатог у 30-им годинама минулог века Тодора Кривналијева који је правио новац за америчког гангстера Ал Капонеа. Међутим, документи који се односе на доба Хладног рата предати су Комисији за досијее, јер немамо право да их поседујемо. Располажемо само сликама, личним стварима и материјалним доказима прикупљеним током расветљавања различитих врста кривичних дела и привредних преступа. Код нас се чувају и медијске публикације посвећене неким од највећих кривичних дела.

Кустосе Музеја Министарства унутрашњих послова често позивају као консултанте за израду оружја и полицијских униформи за филмске продукције. Музејски фонд се редовно допуњује предметима које предају службе министарства, као и предметима из личних збирки његових службеника.

.Имамо читаве колекције старог оружја из различитих историјских периода и полицијских униформи - бугарских, руских, мађарских, румунских, француских и кубанских, наставља Пепа Видаркинска. -  Бугарске су шивене по узору на совјетске униформе, углавном у разним нијансама сиве боје. Униформа у принципу има симболичку функцију – да показује место службеника у хијерархијској лествици и да изазива респект код грађана. Музеј Министарства унутрашњих послова се у много погледа може такмичити са Музејом социјалистичке уметности у којем се налази највећи број експоната из периода 1944-1989. година. То је објашњиво, јер су многе ствари које се односе на историју бугарске полиције пре 1944. године уништене из политичких разлога. Права је реткост наићи на аутентичну униформу из царског доба или на заставе и одликовања из тог периода. Упркос томе, код нас се могу видети дивни обрасци украшени симболима попут лава, крста и круне.

Превела: Марина Бекријева

Фотографија: Музеј Министарства унутрашњих послова