Тонски сниматељ често остаје непознат слушаоцима који обично слушају програме због водитеља и њихових саговорника. Међутим, та особа је важан део екипе сваке радијске емисије. Главни задатак тонског сниматеља јесте снимање, обрада и репродукција звука, према сценарију, појашњава Димитар Палашев. За себе каже да је „диносаурус” јер је слушаоцима БНР посветио преко 40 година свог живота, бринући о одличном квалитету звука као оператер звука, монтажер звука и тонски сниматељ, а подсећа и да је био аутор емисија посвећених филателији.
Данас, иако је већ пензионер, сарађује у емисијама нашег радија, али наступа и у новој улози – оној популарног статисте за потребе филмских продукција и рекламе. Колеге са наше „Старе куће“, како одавно називају БНР, га упоређују са Дон Кихотом због његовог спољашњег изгледа – подсећа на племића и стасит је. Други кажу да је он просто "човек оркестар". Знали су да ће увек наћи најбољи баланс између музике и говора у емисији, да може помоћи и избором најбоље музике за одређену тему, а он би на сасвим деликатан начин указао на неку нетачност у припремљеном тексту; ако сте сувише узбуђени, наћи ће праве речи које одмах смирују и убијају трему, а у случају потребе понудиће масажу да вас прође главобоља, јер је и за то био вешт. На радију га сви знају и воле. Ево како Димитар Палашев објашњава специфичности своје професије:
Пре снимања тонски сниматељ ће прво испробати звук. Уколико буде потребно, интервенисаће. Међутим, драстичне промене су апсолутно забрањене. У свом раду користимо различиту опрему и уређаје. На пример, код снимања драмских емисија радимо са додатном опремом, на пример за промену гласа. У студију је био и један велики лим којим смо када је било потребно "правили ветар". Све се то затим обрађује миксером звука, а на крају добијамо финални производ.
Када се далеке 1962. г. запослио на радију тамо је затекао дивну радну атмосферу:
За тадашње услове техника је била на нивоу – немачке, швајцарске и руске производње, а колеге су биле срдачне и предусретљиве. Дале су све од себе да би ме увеле у професију. Оператер звука је био задужен за постављане магнетофонских трака на магнетофон и за монтажу трака. Све се то радило уз помоћ тонског сниматеља, који је био за микспултом”, - сећа се почетка свог рада на радију Димитар Палашев, а десет година касније када је у рукама већ држао одговарајућу диплому постао је тонски сниматељ:
Ствари су се постепено мењале. Добили смо нове микспултове и магнетофоне па је било потребно да прођемо одговарајућу обуку. Године 1999. уведена је компјутерска техника. Сада је све много лакше и удобније. Када смо радили са магнетофонским тракама, било је другачије. Дешавало се да је магнетофонска трака краћа или да се покида – онда смо је лепили ацетонским лепком помоћу стаклених штапића. Компјутер омогућава да се све ради брже, квалитетније и ефектније. Нова техника је прави изазов за тонског сниматеља – у кратком року мора је савладати, али не сме заборавити ни како се ради са старом техником. За 2-3 године свака техника застари, стиже нова, а ми опет морамо проћи обуку. Другим речима, морамо се стално развијати и усавршавати како бисмо слушаоцима понудили квалитетан производ. Када сам обучавао колеге, увек сам им говорио: „Квалитет вашег рада мора бити више него одличан. „Одличан квалитет” код мене не пролази!”. И сада на радију раде колеге које сам ја обучавао, а има и оних који су прешли на рад у друге радио-станице. Када их сретнем кажу ми: „Знаш, када сам код њих отишао сви су били изненађени мојим вештинама. Добро си ме ти у студију обучио.”. Тако је кад на једној страни имаш искуство, а на другој – тежњу стећи знања и узети све што ти се пружа.
Рад га је састао са многим познатим музичарима и глумцима као што су Милчо Левијев, Тања Масалитинова, Апостол Карамитев и други чији се снимци – његово дело, данас чувају у тонском архиву БНР. И данас се сећам извођача попут Хасана Чинчирија, Ангела Георгијева… Они су перфектни у свом послу. Сећам се једном кад смо имали снимак у 1. студију извођачи су седели у једном ћошку, а када је дошао ред да певају, они су боси прилазили микрофону да не би било додатног шума. Били су веома срдачни, као да смо рођена браћа, - рекао је Димитар Палашев. И ево неосетно смо стигли и до гафова у радијском етеру – омиљене теме запосленима на радију када се нађу за столом:
Иде жива емисија посвећена народној музици. Спикер Славејко Славчев најављује: „А сада „Легла је Тодора” за све који су је пожелели”. Док је ишла песма „Легла је Тодора”, телефон се усијао од позива слушалаца који су питали: „Како бре то, па где је легла Тодора? То је чиста порнографија!” – завршио је причу о свом раду на радију тонски сниматељ Димитар Палашев.
Превод: Албена ЏермановаФотографије: лична архива
Град Плевен испратиће 2024. годину у свечаном духу, отварањем Божићног града и организовањем сусрета са Деда Мразом. Овогодишњи празнични програм, у организацији Општине, почиње 2. децембра свечаним паљењем новогодишње јелке на тргу Препорода...
Под куполом софијског Ларга данас и сутра одржава се кампања против уличног узнемиравања под називом Stand Up, саопштено је из Регионалног историјског музеја – Софија. Подаци показују да је више од 80% жена широм света доживело неки облик уличног..
У недељи током које се обележава Мечкиндан, Светски фонд за заштиту природе (WWF) Бугарска усмерио је пажњу јавности на шест младунчади медведа сирочади, који су добили другу шансу за живот. Ова акција део је кампање „Претплати се на природу“ и..
Под куполом софијског Ларга данас и сутра одржава се кампања против уличног узнемиравања под називом Stand Up, саопштено је из Регионалног историјског..
Град Плевен испратиће 2024. годину у свечаном духу, отварањем Божићног града и организовањем сусрета са Деда Мразом. Овогодишњи празнични програм, у..