Данас, три дана пошто је парламент прекинуо своји предизборни распуст ради усвајања нових измена у Изборном законику, Одбор за правосуђе законодавног органа наставља са дискусијама. Законик је усвојен пре неколико месеци по цену тешких компромиса међу управљачима који не крију да га данас поново мењају у име опстанка на власти. Чињеница да је ово управљање осуђено на „динамичну стабилност“ већ је свима позната, али и поред тога се намеће питање зашто се правила гласања мењају у току саме предизборне кампање и када ће се све то завршити?
Прелиминарна сагласност коју су постигли припадници владајуће гарнитуре – партија ГЕРБ, Реформистички блок и Патриотски фронт – била је о „минималним“ променама изборних правила, које се односе на ограничавање броја бирачких места у иностранству, обавезно гласање и додавање у изборним листићима опције „не подржавам никога“. Али је „у име“ тих „минималних“ измена надлежном одбору поднето на разматрање читавих 12 нацрта закона о изменама Изборног законика.
На почетку је прихваћено укинути ограничења у погледу максималног броја бирачких места у иностранству, али само за земље ЕУ – тренутно у једној земљи можемо отворити највише 35 бирачких места. Одобрено је такође учитавање гласова „Не подржавам никога“ на различит начин приликом одређивања резултата гласања према пропорционалном и већинском изборном систему. Ти ће се гласови сматрати важећим и на основу њих ће се одређивати резултат на већинским изборима за председника државе и председнике општина, али неће важити приликом израчунавања резултата избора народних посланика и одборника. Међутим, испало је да је најтежа била дебата о укидању обавезног гласања против којег се изјашњавају социјалисти и Покрет за права и слободе.
Ако данас у одбору успешно реше та питања, сутра ће посланици у начелу размотрити нове предлоге. Уследиће гласање у појединостима и објављивање измена у „Службеном гласнику Бугарске“ без чега оне не могу да ступе на снагу. Али пре него што то постане стварност, на помолу су нове компликације. Узимање у обзир „протестних гласова“ и укидање ограничења отварања бирачких места у земљама ЕУ ће приморати Централну изборну комисију да мења технологију бројања гласова у преостале свега две недеље до датума избора. Она треба да спроведе нову обуку чланова изборних комисија и информативну кампању међу грађанима. Неминовне су и промене софтвера којим се уводе изборни резултати. Из установе тврде да ће се снаћи са новим задацима, али по цену допунских трошкова. Укидање ограничења бирачких места у државама ЕУ компликује и задатке Министарства спољних послова, посебно што се тиче Велике Британије, где је интересовање Бугара за изборе наглашено велико.
У међувремену, кампања је у току. Можемо рећи да се она одвија рутински и да није под утицајем драматичних спорова око правила гласања. Све те расправе не сметају и социолошким агенцијама да износе своје прогнозе. После агенције „Алфа рисерч“и „Сова Харис“ је предвидела одржавање друге рунде уз учешће кандидата за председника партије ГЕРБ Цецке Цачеве и представника социјалиста генерала Румена Радева. Сходно прогнозама, Цачева ће на првој рунди добити 34%, а Радев– 28,6% гласова бирача. Трећи ће постати националиста Красимир Каракачанов са 12,5%, следе кандидат партије АБВ Ивајло Калфин са 6,6% и Реформистичког блока Трајчо Трајков са 5,1%. Социолози предвиђају такође да ће друга рунда бити „инфарктна“ јер би на њој Цачева освојила 38,7%, а Радев– 37,8%гласова.
Председнички избори ове године ће се одржати паралелно са националним референдумом о промени политичког система, а на иницијативу шоумена Славија Трифонова. У истраживању агенције „Сова Харис“ 67% испитаника је одговорило да ће учествовати и на референдуму, а 13,5% да не намерава да се изјасни „за“ или „против“ предвиђених питања. Одзив бирача ће по свему судећи надмашити 50%, што пак би претворило резултате референдума у обавезујуће.
Превод: Александра ЛивенПосланици су данас по девети пут покушали да изаберу председника 51. сазива Народног собрања, како би законодавно тело Бугарске могло да започне са радом. Предложена су четири кандидата – Атанас Атанасов из коалиције „Настављамо промену –..
Конститутивна седница Парламента, започета 11. новембра, наставља се и данас, а посланици ће по девети пут покушати да изаберу председника 51. сазива Народног собрања. Током осмог круга гласања, странка ГЕРБ повукла је номинацију Раје Назарјан за ову..
Коалиција "БСП - Уједињена левица", која је освојила пето место на парламентарним изборима 27. октобра, започела је серију преговора ради прикупљања подршке за своју кандидаткињу за председника 51. сазива Народног собрања, Наталију Киселову, и..