Шта је то заједничко бившим, актуелним и будућим председницима, председницима фудбалских клубова и сиру познатог бренда „Президент?“

Сва пажња бугарске јавности је тренутно усмерена на популарне фигуре које учествују у трци за председничку фотељу. Избори се ближе, а изборна борба постаје све жешћа. То је, наравно, потхранило машту мајстора карикатуре. „Хероји дана“ су колоритни, приказани у патетичним позама или пак у полету ка тако прижељкиваној институцији председника.

Кажу да је бугарска карикатура међу 10 најутицајнијих и најснажнијих карикатура у свету. У прилог томе иду дрски уметнички коментари аутора изложбе на актуелне друштвене појаве.

„Политичари су у неку руку приморани да живе заједно са карикатуром, она је део њиховог живота. Ако си особа широких видика, ако си паметан, карикатура те не би погодила,“ каже Ивајло Цветков, секретар секције „Карикатура“ при Савезу ликовних уметника Бугарске. За њега се цртање карикатуре председника не разликује од цртања карикатура других познатих и мање познатих личности. Ивајло је карикатуре бивших председника Француске и Бразила – Шарла де Гола и Дилме Русев, нацртао за своје задовољство. Признаје да је његова сатирична карикатура поклоњена председници Русев током њене посете Софији 2011. године.

„Не знам за карикатуристу који да црта вођен злобом и намером да некога увреди карикатуром. Али увек постоји опасност да се неко увреди, поготову када је реч о особама које себе схватају преозбиљно, те не подносе да неко збија шалу на њихов рачун. Сећам се како ми се један од садашњих председничких кандидата јавио како би ми рекао да сам га на карикатури приказао у прекратким панталонама. Разумео бих примедбу ако сам му нацртао дуг нос, али су га изгледа више погодиле панталоне. На следећој карикатури нисам исправио овај детаљ пошто аутор никад не треба да мења лик који је већ једном нацртао, карикатуриста има свој поглед, став који треба да брани. Ми Бугари имамо веома пикантну политику, политичари су нам колоритни. Тако, рецимо, штребер из Европског парламента је „тешко ухватљив,“ гледа кроз наочаре. Док су ови наши природни, од Митја Пиштоља па све до председнице Народног собрања Цецке Цачеве. Добро, и код нас има „камених лица,“ али их је мало. Без обзира на многе ствари које желимо да кажемо својим карикатурама, политичари не извлаче поуке и лекције из њих. Лице власти се мења, али јој мане остају исте. Дакле,изложба карикатура представља једну малу освету обичног човека који долази како би се смејао над изопаченим ликом оног који је високо у хијерархији, али не ради у интересу грађана.“

Ивајло Нинов је један од популарних карикатуриста код нас, а његови радови су лако препознатљиви. Годинама пише сатиричне колумне за један тиражни лист.

„За добро или лоше, електронски и штампани медији затрпавају Бугаре од јутра до мрака једним те истим проблемима и ликовима. Ма колико интелигентан био неко постоји реална опасност да у једном тренутку изгуби оријентацију и залута. Немогуће је да се оријентише уколико није изградио имунитет на средину која га окружује. Како би опстао у сличној ситуацији човек треба да пробуди свој инстинкт самоочувања. Можда ће му сатира и шала помоћи у томе. Карикатура је повлашћена тиме што је лака за разумевање. Дакле, не мораш издвојити времена да би прочитао подугачак текст, већ само једним погледом видиш поруку аутора. Карикатура није само цртање, она је новинарство. Човек који ради новинске карикатуре треба да има грађанску позицију и  животно искуство који да утка у анализу данашњице. Али без обзира на то колико је Бугарска плодно тло за цртање карикатура, не може се сваког дана радити нова карикатура. Довољно је нацртати две карикатуре недељно, али да буду довољно снажне и баце другачије светло на важне догађаје. У те сврхе је потребно живети са проблемима друштва, те да своје цртеже учинимо приступачним широј публици. Добро је да човек поседује дубоки смисао за истину, али то нам није урођено већ га морамо култивисати. Бавити се уметношћу је комплексна делатност, јер укључује образовање, васпитање, пријатеље са којима се дружимо, омиљену музику и све остало,“ рекао је Ивајло Нинов. 

Превод: Ајтјан Делихјусеинова

Фотографије: Гергана Манчева и sbhart.com