Jazztory је едукативна серија која представља композиторе и интерпретаторе из света „слободне музике“. Остварује се на идеју бубњара Бориславa Петрова, аутора и водитеља музичке беседе и музичког дела програма. Први концерт са мултимедијалном презентацијом одржан је пре три године – 6. марта 2013. г., а био је посвећен композитору и саксофонисти Чарлију Паркеру. Jazztory отада има више од 20 издања. За 28. октобар је предвиђен сусрет са стваралаштвом Хенка Моблија – саксофонисте који је живео релативно кратко, али је оставио незаборавне снимке.

Музичари

Ево и неких других занимљивих појединости око ове серије едукативних концерата које организује Борислав Петров:

За мене је Jazztory историја џеза у звуку и сликама. Настојим да пронађем архивске материјале за сваку тему. На интернету се могу наћи бројни филмови, али већина људи нема стрпљења за таква истраживања. Моји програми су концизни – састоје се од око 35 минутног документарног материјала и музике извођене уживо. Желим да џез представим у што је могуће аутентичном виду. Живимо у земљи у којој је историја џеза остала непотпуна, зато још увек владају предрасуде и нејасноће. У подужем периоду Бугарска је била искључена из природног тока тог музичког правца. Од 40-их до краја 60-их година џез заправо и није постојао у Бугарској. Управо је тада џез престао бити музика за забаву и плес и постепено стекао статус "високе уметности". Тада је жанр промењен на веома иновативан начин, а у ауторском џезу су забележени највећи домети. Зато и ову музику представљам у њеном изворном звучању ,износећи при томе коректне чињенице из њене историје, указујем на оно што је заиста типично за поједине ауторе и стилове. Не бих хтео да представљам само позната имена, него пре свега личности које су утицале на развој ове музике. Студирао сам и радио у Холандији укупно 12 година. Тамо је џез на високом нивоу, стално гостују прослављени џезисти, публика је добро упућена у савремене токове ове музике. Решио сам да и ја на неки начин допринесем бољем упознавању љубитеља џеза у Бугарској са ауторима и стиловима тог жанра. Уз то не мислим само на амерички џез. Када је у Бугарској ова музика забрањена она је постала симбол слободе, а ствараоци и интелектуалци су је претворили у култ. У Jazztory намеравам да се вратим у ране године џеза на нашим просторима када се он развијао као и свугде другде у свету. Једно од предстојећих издања биће посвећено The Andrews Sisters, популарним за време Другог светског рата. Један мој друг ме је подсетио да млада генерација не познаје чак ни популарне музичаре какви су Симеон Штерев и Милчо Левијев. То је и основни задатак серије концерата – да попуни празнине у областима у којима постоји недостатак информације, да распрши неке фаме и причини радост и задовољство публици.