Као одговор на одлуку Русије о размештању 330.000 војника у близини своје западне границе, министри одбране земаља НАТО су донели одлуку да у Балтичким земљама и Источној Европи Алијанса формира четири борбене групе од око 4.000 војника. САД ће упутити у источну Пољску батаљон од 900, као и контингент тенкова и артилерије у источну Европу. Од маја идуће године у Естонији ће бити размештен батаљон од 800 војника из Велике Британије, Данске и Француске. Канада и Италија ће упутити трупе у Летонију, а Немачка, Холандија, Норвешка, Белгија, Луксембург и Хрватска – у Литванију. Велика Британија ће у Румунији разместити ловце „Тајфун“ ради патролирања око Црног мора. Агенција Ројтерс је ово предстојеће размештање нових снага назвала „највећим гомилањем војске око Русије од Хладног рата“.
У вези са тим гомилањем Бугарска се не помиње, што показује да је став Софије по том питању суздржан. И заиста је министар одбране Николај Ненчев изјавио да бугарски војници неће учествовати у новим батаљонима дуж источне границе НАТО са Русијом. У овој етапи Бугарској није упућен такав захтев, а и сама она нема намеру да учествује у предстојећим формацијама јер сматра да јој је довољна досадашња обавеза да има 400 људи у мултинационалној бригади НАТО у Румунији и то не стално него само у случају потребе и то по принципу ротације.
Генерални секретар НАТО Јенс Столтенберг је изјавио да очекује да у фебруару идуће године буде донета одлука о повећању присуства Алијансе у региону Црног мора. Ово се питања прилично одавно разматра, а још нема коначне одлуке јер је оно у контексту ситуације око Украјине веома деликатно. И на последњем заседању НАТО у Бриселу низ министара је изразио забринутост због дешавања у региону Црног мора и нагласио неопходност појачаног војног присуства у облику тренинга и вежби. И по овом питању Софија има суздржан став и искључује договоре између појединих земаља НАТО. Министар одбране Ненчев се и даље противи таквим договорима са Румунијом и Турском, али не искључује могућност да у децембру, пре разматрања питања у НАТО, постоји заједнички став са Румунијом.
У ствари, Бугарска је преузела обавезу да једном фрегатом на период од месец дана неколико пута годишње, по принципу ротације, учествује једино у новој операцији Алијансе у Средоземном мору. Међутим, ова операције није компонента „великог гомилања“ снага на граници Русије већ део међународних напора за обустављање миграционог притиска на Европу морским путем. Иако скромно, у тим напорима Бугарска је и до сада учествовала као земља која је директно погођена миграцијом.
Превод: Албена Џерманова
Раја Назарјан из ГЕРБ-а изабрана је за председника 50. сазива Народног собрања. Њену кандидатуру подржао је 131 посланик. Против је гласало 69 парламентараца, а 39 је било уздржано. Остали кандидати за ову позицију били су Викторија Василева из партије..
„Након консултација с колегама из „Постоји такав народ“, одлучио сам следеће: „Постоји такав народ“ неће подржати владу с мандатом ГЕРБ-СДС или Покрета за права и слободе... Надам се и очекујем да ће трећи мандат бити поверен партији „Постоји такав..
Разједињење штети државности. Бугарски бирачи траже промене, а задатак политичара је да их спроведу – планирано, свесно и образложено. Живимо у веома динамичном времену, живимо у преломном времену. Овим речима је најстарији народни посланик Силви Кирилов..
„Настављамо промену – Демократска Бугарска” (НП-ДБ) објавила је своју „декларацију за излазак из политичке кризе у Бугарској”. Коалиција је затражила..
Парламентарне снаге скептично су реаговале на ексцентрични предлог коалиције „Настављамо промену – Демократска Бугарска“ (НП-ДБ) да председник Румен Радев..