Недавно је познати бугарски кавалиста Теодосиј Спасов издао два нова албума ауторских комада. Један од њих зове се „Ожиљци“ (Scars). Сви комади засновани су на народним мотивима. На први поглед Теодосиј се враћа својим првим корацима, свом стваралачком почетку. Чини то са захвалношћу према људима којима дугује свој пут, инспирацију и љубав у животу. Међутим, овај његов повратак јасно оцртава и велики скок музичара током година у области фолклорне уметности. Можда уопште не треба подсећати да је Теодосиј Спасов освојио публику својим новаторским идејама још за време својих првих наступа на сцени када је био студент.

Теодосиј Спасов је албум „Ожиљци“ снимио заједно са Оркестром народне музике БНР. Програм посвећен 80. годишњици БНР је представљен 2014. године у сали „Лимијер“.

То је поштовање према народној музици и начину на који бих хтео да она данас звучи. То је уједно поштовање према мојим прецима и мајсторима инструмената на којима свирам на албуму. Књижица албума садржи њихове биографије (на бугарском и енглеском језику).Често заборављамо да у својим рукама држимо њихова чеда, а они су узбуђени када чују звук инструмената када ми на њима свирамо јер осете наш дух и срце. Сва три инструмента на којима свирам имају занимљиву причу. Изводим једну лагану мелодију на јединственом кавалу чији је мајстор Иван Нешев. Израђен је од шимшира, а обручи су од јеленовог рога што је данас права реткост. Звук другог кавала који је направио Слави Иванов чује се у „Пчеларској раченици”. Он ми је поклон од сина кавалисте Станила Пајакова – једног од пионира који имају велику заслугу за формирање наше сценске фолклорне културе.

Има много добрих мајстора. Свако је од њих уложио свој дух, али ја сам се заљубио у инструменте које је израдио Жечко Маринов. Када свирам на њима, осећам се предивно јер су ми они некако најближи. Већину комада на албуму „Ожиљци“ изводим управо на кавалу тог мајстора који је израђен од абоноса. Материјал сам добио од једног деведесетогодишњег виолинара који чак није ни желео да каже своје име. Сазнао је да имам концерт у Варни и послао је једног свог друга да ми преда торбу у којој је био материјал за израду обое. Израдили су ми диван инструмент и све мислим да у њему још живи дух тог градитеља виолина –рекао је Теодосиј Спасов.

Комади на албуму „Ожиљци“ написани су за Оркестар народне музике БНР чији је диригент Димитар Христов. Размишљао сам о томе како ће сваки члан састава извести ту музику и како ће се осећати док свира. Све их познајем, неке чак из дечјих година и драго ми је што су сви врсни музичари – додаје Теодосиј Спасов. За омот албума побринуо се Иво Христов, а снимци су урађени у Првом студију БНР. Две године су прошле од премијере у Националном дворцу културе и појаве албума на тржишту. Биле су то две године пуне тешких тренутака у приватном животу Теодосија. Изгубио сам своје родитеље и схватио да је сав мој однос према фолклору и све што сам написао везано за њих. Схватио сам да је моја музика посвећена првенствено њима, мојој супрузи, мом сину, мојим пријатељима. Сетио сам се баке и деде, мојих првих корака на пољу народне музике које сам начинио у селу Белици. Сетио сам се и првих узбудљивих тренутака у студију БНР у Пловдиву где сам радио снимке још док сам био студент. У ствари, сав мој професионални живот везан је за БНР. И рекао сам себи да су то ожиљци које носим у себи, ожиљци који су оставили дубок траг и у мојој музици. Тако је албум добио наслов, рекао је на крају Теодосиј Спасов.