Сахат-кула једно је од обележја Златице. Ова грађевина не да забораву успомене о прохујалим временима, она је симбол града и истовремено разлог поноса мештана.
Сахат-кула је архитектонска карактеристика многих градова који су били под османском влашћу. Она је насељено место у којем је била подигнута означавала као средиште економски развијене урбане средине. У богатијим насељеним местима каква је била и Златица другом половином 18. века, сахат-кула се појавила као османлијска варијација западноевропског облика градског звоника. Житељи данашњег малог града у подножју Старе планине бавили су се сточарством и занатима везаним за њега. Они су своју кулу са великим сатом подигли 1777. г. Тада је она имала важну функцију зато што је означавала почетак и крај радног дана занатлија. Тачним одмеравањем часова учињен је крај спором току времена, карактеристичном за оријентални начин живота. Трговци и занатлије су тада први пут чули енглеску пословицу да је време новац.
Иако данас скоро свако носи у руци електронски гаџет, старинске сахат-куле опет изазивају радозналост и одушевљење. Ова у граду Златици је проглашена спомеником културе – маљ сваки час удара у звоно и тиме одбројава сате, исто као и пре 260 година када је постао обележје напретка и значаја овог насељеног места.
Кула је имала и друге функције – коришћена је као осматрачница и одбрамбено постројење, а то је видно и из начина градње и посебно из отвора у њеним зидовима. Чешки историчар Константин Иречек (аутор прве целовите научне историје Бугара) који је посетио град 1883. г. приликом свог обиласка по Бугарској, написао је да је Златишка кула једна од најстаријих сахат-кула на нашим просторима. Она се појавила у времену када су такве грађевине подигнуте у Шумену, Свиштову и Берковици.
О том градском обележју Златице говори Димитар Овчаров, библиотекар у овдашњој читаоници.
„Сећам се како је сат одзвањао на кули још док сам био дете. Предање казује да се звоњава проносила између два планинска кланца - Галабеца и Кознице у времену када се овде није чула бука мотора и возова. Грађевина је четвороугаона, темељ је квадратастог облика. Висока је око 18 метара, укључиво и шиљати метални кров. Зграда је иначе направљена од камена и дрвета – традиционалног материјала који је одолео зубу времена зато што су је градили одлични мајстори из Златице и оближњих села. Први сатни механизам је демонтиран после Ослобођења од отоманске владавине, а судбина му је непозната. Кула је постепено оронула, али је локалац Пенчо Недев успео да је властитим средствима реновира. Данас сахат-кула има статус споменика културе, али њена унутрашњост није доступна посетиоцима. Унутрашњост је веома уска, а до врха воде дрвене мердевине.“
Сахат-кула Златице налази се усред лепо уређеног градског врта који је омиљено место Златичана. У мору зеленила, у опуштајућој атмосфери налази се и кафић над који се надносе моћне крошње боровог дрвећа које се диже до висине сахат-куле.
Превод: Ана Андрејева
Фотографија: Гергана Манчева
Регионални историјски музеј у Добричу и Универзитет „Марија Кири – Склодовска“ из Пољске организују међународну научну конференцију која ће бити посвећена пољско-угарском краљу Владиславу Варненчику. Према информацијама које је објавио музеј,..
Бугарска православна црква данас, 11. новембра (по старом календару 24. новембра), слави успомену на Светог Мину. У Бугарској, овај светац који је познат као светац који најбрже помаже онима који му се искрено обрате у молитви, ужива велику љубав и..
Осми дан новембра је у календару Бугарске православне цркве означен као Сабор Светог Архангела Михаила и осталих небеских бестелесних сила које су победиле силе мрака. Празник је у народу познат као Аранђеловдан. Свето писмо казује да..
Регионални историјски музеј у Добричу и Универзитет „Марија Кири – Склодовска“ из Пољске организују међународну научну конференцију која ће бити..