Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2025 Сва права задржана

12 песама и 12 слика у загрљају „12 квадрата“

БНР Новини
Владимир Пенев и Ива Николова
Фотографија: sbj-bg.eu

Недавно је у књижевном клубу „Перото“ у Софији одржана промоција једног ретког библиографског издања – књиге двоје аутора, свако од којих истакнути представник уметности којом се бави. Реч је о песникињи Иви Николовој, која је домаћој публици позната као новинар и преводилац, и сликару Владимиру Пеневу. Њихов стваралачки сусрет се догодио у књизи која укључује 12 песама и исто толико пастелних слика које је сликар нацртао надахнут стиховима Николове. Нови уметнички тандем је публици представио и 12 колекционарских издања који се од масовног тиража књиге разликују по томе што садрже по један стих у оригиналу, који је песникиња својеручно написала, и пастел цртеж дело Владимира Пенева. Издавачка кућа „Персеј“ и сликар Стефан Чучурлијев су главни кривци за готово филигрански дизајн књиге и корица.

Ива Николова је завршила Књижевни институт „Максим Горки“ у Москви. Наизглед причљива и храбра новинарка је исувише лаконска када је реч о њеној поезији. Ево шта је рекла о томе:

„Пишем. То ми је занимање. Ја сам суморна и саможива особа, тако да често повезујем поезију са тугом која произлази из тога да си жив, да постојиш. То што пишем је супротно ономе што су људи спознали у мени. Бавим се превођењем. Превела сам преко 300 књига. То је једна од ствари о којима могу дуго да причам. О поезији не причам. Она извире из душе. Главни кривац за тај пројекат је Владимир Пенев и његова чаробна уметност.“

Сликар Владимир Пенев је једини син истакнутог бугарског песника Пења Пенева. За собом има више од 30 самосталних изложби које је приредио у Бугарској, Немачкој, Великој Британији, Португалији, Шпанији, Италији, Холандији, Швајцарској, Аустрији и Француској. Његове слике оквалификују као поезију у сликарству. О симбиози између себе и Иве Николове Пенев прича са нескривеним одушевљењем:

„Лакше ми је да вам каже шта ова књига није, а наиме, она није збирка песама. Није алманах песника. Није немирна. Моји цртежи нису илустрације. То су слике. 12 квадрата, 12 слика, 12 песама. Са Ивом Николовом смо се случајно срели. Једна од ствари која ме је импресионисала код ње било је њено оштро перо. Са њом смо дуго разговарали о томе шта је поезија, шта је реч и кад једна реч постаје стих, кад стих постаје поезија и сл. Једном сам јој пола у шали, пола у збиљи рекао: „Дај ми пар песама. Насликаћу их.“ Допали су ми се њени стихови. Они су вербална, живописна поезија. Ове песме су биле велики изазов за мене и тако су настале моје слике које представљају моје тумачење истих,“ рекао је Владимир Пенев.

Превод: Ајтјан Делихјусеинова



Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Ген. Директор БТА Кирил Валчев уручује Велику награду Златни ритон за анимирани филм редитељу Анрију Кулеву.

Додељене награде на фестивалу „Златни ритон“ у Пловдиву

На 28. издању Фестивала бугарског документарног и анимираног филма „Златни ритон“ тријумфовали су анимирани филм „Бело раме за црног човека“ редитеља Анрија Кулева и документарни филм „Жеља Гери“ у режији Тонислава Христова. Анимација је освојила и..

објављено 20.12.24. 10.26
Обичај „Осликавање младе каном“ из лозничког села Веселина проглашено је за живо људско благо 2022. године.

У Софији се отвара изложба „Жива људска блага – Бугарска“

Институт за етнологију и фолклористику са Етнографским музејом при Бугарској академији наука (ИЕФЕМ-БАН) данас је у центру Софије, под куполом Ларга, отворио изложбу под називом „Жива људска блага – Бугарска“. Поставка представља 44 елемента..

објављено 17.12.24. 08.45
Национални археолошки институт са музејом – БАН

Изложба плаката „Национални археолошки музеј – Ризница Бугарске“ гостује у Цариброду

Изложба плаката „Национални археолошки музеј – Ризница Бугарске“ биће свечано отворена данас у галерији “Методи Мета Петров” у Цариброду, Србија. „Са историјом дужом од 130 година, Национални археолошки музеј је једна од најстаријих културних..

објављено 16.12.24. 08.15