Иако коначни резултати председничких избора у Бугарској одржаних 6. новембра још нису објављени, привремени резултати јасно показују да ће се следеће недеље, у новој унутарполитичкој ситуацији, одржати други круг у којем ће борба између двоје водећих кандидата бити веома жестока.

Очекивања да ће кандидат владајуће партије ГЕРБ Цецка Цачева победити у првој рунди избора се нису остварила и она води само у три области земље. Њен ривал Румен Радев кога подржава Бугарска социјалистичка партија, има предност у 20 од укупно 28 области, а први пут од 1990. године наовамо кандидат социјалиста је освојио највише гласова бирача у Софији. У главном граду је кандидаткиња владајуће партије ГЕРБ друга по освојеним гласовима, док је кандидат Реформистичког блока Трајчо Трајков трећи – са нешто мање од једног процента гласова, што је индикативно да су десничарске снаге почеле да враћају своју традиционално снажну позицију као политичка снага у Софији.

Неки сматрају да резултати првог круга председничких избора указују на значајну промену односа политичких снага у Бугарској. У прилог томе иде и  резултат кандидата коалиције „Уједињени патриоти“ Красимир Каракачанов који се нашао на трећем месту, иза Румена Радева и Цецке Цачеве. О промени говори и резултат независног председничког кандидата Веселина Марешког који је добио највећу подршку гласача у свом родном граду Варни и у трци за новог шефа државе неочекивано постао четврти по броју освојених гласова. А шта би се десило када би иницијатор националног референдума о изборном систему Слави Трифонов одлучио да формира партију и учествовао на парламентарним изборима? Трифонов до сада није потврдио да ће то учинити, али изгледа да због чињенице да је на референдуму који је иницирао гласало неколико милиона бугарских грађана, не би ни одбацио такву могућност, јер је неодређено рекао да ће урадити „све што је потребно“.

Међутим, за разлику од народних посланика, председник и потпредседник Бугарске бирају се по већинском, а не по пропорционалном изборном систему и према томе је недопустиво правити непосредну везу између резултата парламентарних и председничких избора. Премијер Бојко Борисов је вероватно био у праву када је казао да без обзира на то што је у првој рунди председничких избора њен кандидат завршио на другом месту, владајућа партија ГЕРБ и даље је прва политичка снага, и то зато што кандидата који је добио први круг није истакла Бугарска социјалистичка партија, већ иницијативни одбор, док га социјалисти само подржавају. Румен Радев је и сам признао да су за њега гласали не само симпатизери социјалиста, него чак и симпатизери странке ГЕРБ. То знају и у Бугарској социјалистичкој партији и стога њен лидер Корнелија Нинова у овој етапи упорно одбија да одговара на питања везана за парламентарне изборе. Она коментарише једино шансе које се тичу другог круга председничких избора.

Међутим, тренутно је тешко прогнозирати како ће се одвијати ствари у њему. Тешко да би се неко усудио да поуздано каже какво ће, на пример, бити понашање бирачког тела коалиције „Уједињени патриоти“, пошто је њен председнички кандидат Красимир Каракачанов јасно рекао да му нико не може препоручити за кога да гласају његови бирачи. Ипак, може се очекивати да ће део гласова бирача „Уједињених патриота“ отићи кандидату партије ГЕРБ, јер део припадника ове коалиције подржава владу ГЕРБ-а. Из Реформистичког блока кажу да ће у другој рунди избора подржати кандидата партије ГЕРБ, али то се не односи на све странке које су у саставу блока. Врло вероватно је да ће гласови бирача који су у првом кругу гласали за Пламена Орешарског кога подржава Покрет за права и слободе, отићи Румену Радеву. Међутим, и ови прорачуни су условни, чак и само зато што не знамо да ли би се након неизбежних разочарења и дугих редова испред бирачких места на дан 6. новембра велика излазност у првом кругу поновила и у другом. Велике непознанице после прве рунде председничких избора чине прогнозе о коначном резултату другог круга изузетно тешким. Зато би било најбоље да се до 13. новембра уздржимо од прављења таквих.

Превод: Марина Бекријева