Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

Добрина Енчева претворила своју башту у земаљски рај

БНР Новини
Фотографија: Гергана Манчева

У не тако далекој прошлости на  неким стамбеним зградама у Бугарској су постављане таблице са натписом „Узорни дом“, што је био знак да су брижљиви домаћини који тамо живе заслужни за одлично уређење и одржавање куће.

Такве таблице без сумње би доликовале кући и башти Добрине Енчеве из града Златице, у западној Бугарској. У њима влада скоро савршен ред какав је тешко открити у већини бугарских кућа и око њих. Добрина Енчева је дипломирани хемичар, од неколико година је у пензији и у потпуности се посветила кућним пословима. Породица, кућа и земља су њено највеће богатство. Понекад оне су извор брига, али се напоран рад за добробит свог домаћинства увек исплати. Њена башта прави је рај на земљи – пуна цвећа, воћки и десетина леја са поврћем. У том добро уређеном кутку око куће има места и за неколико „срећних“ кока, теле и краву, који такође уживају у удобностима свог „узорног дома“, опремљеног према највишим стандардима.

За све се то плаћа висока цена, а то су године неуморног рада кроз које се стално напредовало. Танчине подизања баште Добрина је научила од мајке. Њу сада растужује што многи млади немају у срцу љубав, а ни жељу и снагу да обрађују земљу и  одржавају двориште.

„Ја сам аматер баштован, нисам највештија у гајењу поврћа и цвећа. Сама производим расад поврћа, не волим да купујем семенски материјал, јер је најчешће из увоза. Скупљам семена добро сазрелих паприка, бундева, парадајза, од најбољих примерака током сезоне. Истовремено гајим и пуно цвећа. Већ сам га унела унутра, у кућу, како се не би смрзло. Тренутно су у цвату остале једино хризантеме, али и њих треба очистити и орезати. Овде је брдско-планинско подручје, па је хладније. Сада садим луковице пролећног цвећа - лала, зумбула, нарциса. Орезујем руже и  чистим од корова земљиште. Док ја поспремам башту, мој супруг чува краву, телад и кокошке. Имамо неколико десетина ари које обрађујемо помоћу малог трактора. Имамо и машину за сено. Не бисмо допустили да нам њива запусти, а тако смо у стању и да сами припремамо крмне смеше. Не радимо толико много зато што смо у финансијском шкрипцу, води нас љубав према земљи. Бављење сеоским пословима тражи свакодневне напоре, а нарочито лети у ујесен. Понекад док смо на њиви удари јака киша или пак врело сунце пече земљу –  не враћамо се кући док не завршимо све започете послове . Сваког јутра мој супруг и ја устајемо у 6 часова да бисмо помузли краву, положили храну стоци и истерали је на испашу. И због баште устајемо рано, њу треба залити пре но што сунце почне да пече жарко. Сеоски послови нису толико једноставни као што вероватно многима изгледају, траже доста знања, вештина, домаћински однос и велику бригу. Градским људима то можда и звучи чудно, али ми живимо у малом насељеном месту где се још увек гаји стока на периферији. Радићемо све док нас снага не напусти, а како ће млади поступити са земљом  кад нас не буде било, то не могу рећи“.

Узорна домаћица је већ  спремила зимницу. На приземном спрату куће све је сређено као у апотеци. Тамо су већ ускладиштене тегле и флаше са конзервисаним воћем и поврћем из властите производње. Краљица зимнице је туршија. Ове године она је спремљена према рецепту „100 паприка“. Eво jе:

„Паприке испећи. Уље, сирће, со и шећер ставити да уври у већу шерпу. Напунити тегле паприкама, прелити их маринадом и ставити на ринглу или ватру да провру. Као зачин користити першун и бели лук.“

Превод: Ана Андрејева 




Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Фотографија: Facebook / Правни факултет Софијског универзитета

Језик права ЕУ у основи је најстаријег специјализованог магистарског програма у Бугарској

Последње четири године будући дипломци показују највеће интересовање за студије права на Правном факултету најстаријег и најпрестижнијег универзитета код нас – Софијског универзитета "Свети Климент Охридски".    Реч је о магистарским..

објављено 2.7.24. 12.10

Навршава се 30 година од фудбалског лета када је Господ био Бугарин

Датум је 17. новембар 1993. године. У току је последњи минут меча између Бугарске и Француске на стадиону „Парк де Пренс“ у Паризу који је одлучујући за пласаман на Светско првенство у фудбалу у САД наредне године. Резултат је 1:1 (у том случају би се..

објављено 1.7.24. 10.15

Бугарска и Румунија раде на побољшању пловидбе Дунавом

Услови пловидбе Дунавом биће побољшани кроз европски пројекат DISMAR вредан 10 млн евра, јавља БТА, преносећи речи извршног диретора Извршне агенције за истраживање и одржавање реке Дунав у Русеу Ивелина Занева. „Ово је први заједнички пројекат..

објављено 30.6.24. 11.05