Коначни резултати другог круга председничких избора у Бугарској још увек нису званично обелодањени, али без сумње на њима је убедљиву победу одржао генерал Румен Радев, чију је кандидатуру предложио иницијативни комитет, а подржала ју је Бугарска социјалистичка партија (БСП). Међутим, околности око избора петог шефа државе у најновијој историји Бугарске, родиле су ситуацију без преседана.
Премијер Бојко Борисов је поднео оставку и не намерава да формира нову владу у склопу актуелног парламента. Можда је то мало емотиван потез, али у потпуности логичан, јер су за „црвеног“ генерала гласали не само левичари, него и бирачи коалиционог партнера владајуће партије Грађани за европски развој Бугарске (ГЕРБ) – Реформистичког блока, исто као и присталице Патриотског фронта који такође подржава владу Борисова, па чак и симпатизери његове властите партије ГЕРБ. Дакле, након десет узастопних изборних победа, пораз на председничким изборима је наглашено горак.
Кандидат социјалиста први пут добија на изборима од скоро деценију наовамо, али велика подршка бирача целог политичког спектра не даје партији БСП довољно самопоуздања да формира владу после оставке Борисова, тако да се и она опредељује за превремене парламентарне изборе на којима евентуално да се афирмише као прва политичка снага. Задатак није лак, јер према посматрачима и поред пораза на председничким изборима ГЕРБ остаје прва политичка сила у земљи, а то је на пропорционалним изборима, какви су парламентарни, пресудна предност.
У склопу овог сазива парламента владу може да састави и Покрет за права и слободе као трећа политичка снага, али је то практично немогуће, јер он не поседује потребни за то ресурс. ГЕРБ и БСП га неће подржати, а не може да очекује и разумевање од стране осталих парламентарних партија.
У тој ситуацији превремени избори изгледају неизбежни. То ће се по свој прилици коначно изјаснити у наредним данима када предстоје консултације између председника Росена Плевнелијева и главних парламентарних партија.
По чему се ова ситуација разликује од досадашњих? По томе што у задња три месеца свог мандата председник државе нема право да распушта парламент, а с друге стране расписивање ванредних парламентарних избора треба да се оствари истим актом којим се окончава и власт парламента. Како да поступи – вероватно председник ће морати да се о томе консултује са Уставним судом. Према неким посматрачима Бугарска ће отићи на превремене изборе са прелазном владом коју ће именовати председник, али без распуштања парламента. То међутим може довести до велике промене у политичком систему зато што није искључено да пре но што оду крајем јануара, посланици преточе у закон резултате референдума. Они предвиђају увођење већинског изборног система, обавезног гласања и смањење субвенција партијама. Неки ову ситуацију карактеришу као политичку кризу, а други само као нешто што је без преседана. Готово 30 година после почетка демократских промена земља још увек иде неутабаним стазама.
Превод: Александра Ливен
Привремени премијер Димитар Главчев поново је потврдио став Бугарске у вези са приступањем Републике Северне Македоније Европској унији. Ова тема разматрана је током телефонског разговора између Главчева и председника Европског савета Антонија Косте,..
Први мандат за формирање владе биће додељен након Нове године, под условом да странке ову седмицу искористе за конструктивне преговоре, изјавио је председник Румен Радев на конференцији за медије. „Разговори међу политичким снагама се одвијају..
Преговори о формирању владе између ГЕРБ-а и парламентарних странака које је ова странка позвала, одржаће се од 16. до 20. децембра. Ови политички разговори претходиће додели првог мандата за формирање владе у 51. сазиву Народног собрања, коју треба да..
Преговарачке екипе партија ГЕРБ-СДС, „Демократска Бугарска“, „БСП-Уједињена левица“ и „Постоји такав народ“ разматрале су предлоге за нацрт споразума о..
Зорану Милановићу недостајало 0,91% да у првом кругу освоји други председнички мандат Актуелни председник Хрватске Зоран Милановић, кандидат..