Током викенда за нама смо у граду Враци, северозападна Бугарска, сазнали како емпатија може да промени облик друштва. 11-13. новембра је одржано треће издање Међународног форума за друштвену промену кроз емпатију у источној Европи чији је главни циљ сагледавање могућих визија будућности. „Empatheast” (у преводу Источна емпатија) је својеврсни покушај супротстављања све већој радикализацији, осећају страха који је присутан у свим друштвима и бекству од реалности. Главна идеја форума је стварање тачке пресецања између различитих генерација, града и села, центра и периферије како бисмо све те везе и односе преосмислили. Можда није случајно да су организатори управо на овом месту одлучили да одрже овогодишњи сусрет. Северозапад земље је најсиромашнији и депопулисани крај у Европи. Организатор тог догађаја Јанина Танева је нам испричала: 

„Имиџ најсиромашнијег и проблематичног краја, каквим га сматра већина људи, провоцирао је нас да окупимо практичаре који су успели да нађу решење за многе и различите проблеме у земљи и иностранству. Хтели смо да мало попричамо са њим о потенцијалу тог региона и да покушамо да створимо нов поглед на северозападни део Бугарске. У том крају има невероватних младих људи, а не можемо да не споменемо природне и историјске ресурсе, дакле, све су то ствари које заслужују да буду виђене, представљене и промовисане. Други разлог зашто смо се определили за овај град био је да смо у Враци наишли на подршку младих људи који су нам показали да је одржавање сличног форума за друштвену промену преко потребно.“

Током „Empatheast” форума је одржано много и различитих активности. Један од догађаја који су привукли посебну пажњу био је „Катапулт.“ Циљ му је био да идеје о друштвеној промени буду представљене мештанима и људима који се баве друштвеним предузетништвом. У оквиру форума подржане су три идеје везане за развој околине града Враце. Које су оне?

„Једна од идеја је да се разради рута у околини села Челопек. Реч је о стази која је описана у књижевном делу „Једна Бугарка“ Ивана Вазова, а наиме, ово је стаза којом је ишла баба Илијца. На овај начин ће ученици доживети њен пут, имаће прилику да се упознају са њеним наследницима и схвате да је она стварно постојала и није била измишљени лик. Остале идеје су везане за то како људима на селу олакшати приступ културним садржајима. Без обзира на то што су наша села чувари традиционалних бугарских вредности локално становништво има незадовољавајући приступ савременим филмовима и музици, на пример. Једним од одобрених пројеката предвиђени су сусрети глумаца са децом и одраслим особама на селу.“

Где је у свему томе емпатија? Њено одсуство се примећује у свему у нашој свакодневици. Осећа се у отуђености и одсуству дијалога између људи. Дакле, логични одговор на то питање је изградња узајамних односа и веза на различитим нивоима нашег живота.

„Успели смо да привучемо клуб ђачких одбора у Враци. То су наши волонтери из свих школа у околини који су били главни покретач тог догађаја и због којих знам да је све вредело. Реч је о деци узраста од 14 до 17 година који су имали прилику да стекну знање и искуство у разговорима са међународним практичарима. Верујем да у свему томе има смисла.“

Ево шта нам је поручила Јанина на крају нашег разговора:

„Ми смо одлично припремљени за дане који су прошли, али да бисмо били спремни за оне пред нама једино што нам преостаје јесте да се одрекнемо својих страхова, да чујемо шта други кажу јер су слаба обавештеност и непотпуно знање главни окидач страха. Свесни смо тога да немамо више где да бежимо и да свет не нуди више алтернатива. Стога, хајмо да створимо једну државу у којој има квалитетне људске односе без надмудривања, већ са разумевањем и без страха да идемо даље,“ рекла је Јанина Танева.