После политичких консултација које је председник Росен Плевнелијев одржао са парламентарним снагама пре него што приступи извршењу своје уставне обавезе да додели мандате за састављање владеу актуелном сазиву Народног собрања, код садашње конфигурације очекивања за формирање новог кабинета су илузорна. Против његовог састављања су се изјасниле не само највеће партије – ГЕРБ и Бугарска социјалистичка партија (БСП), него и Покрет за права и слободе, десничарска коалиција Реформистички блок и левичарска странка АБВ. Према Патриотском фронту, посланичкој групи Бугарски демократски центар – Народни савез и националистичкој партији „Атака“, нова влада у мандату овог сазива Народног собрања је могућа. Међутим, они су тај став изразили са јасном свешћу да сами не могу да је формирају, јер имају само 42 гласа у парламенту, док је за састављање владе потребна апсолутна већина од 121 посланика. Недостатак 79 гласова би требало надокнадити гласовима других парламентарних снага, али у овој етапи ниједна од њих није спремна да пружи такву подршку.

Због ове ситуације је актуелни председник Росен Плевнелијев суочен са задатком да што брже додели мандате за формирање нове владе. Након додатних разговора у оквиру предстојеће седнице Консултативног савета за националну безбедност, шеф државе ће мандат поверити најпре партији ГЕРБ као највећој политичкој снази. Ако га она врати, мандат ће бити уручен другој највећој политичкој снази – БСП. Уколико и она одбије да састави владу, председник Плевнелијев ће дати мандат некој трећој парламентарној снази по његовом избору. Ако и трећи покушај буде неуспешан, он ће формирати прелазну владу. Шеф бугарске државе начелно има овлашћења да распушта парламент и расписује нове парламентарне изборе, али не и за време последња три месеца свог мандата, као што је то сада случај. Због тога се Уставни суд изјаснио да је распуштање Народног собрања и заказивање нових избора задатак новоизабраног председника Румена Радева који треба да ступи на дужност 22. јануара 2017. године.

У таквим околностима превремени парламентарни избори ће највероватније  бити почетком пролећа, а до тада парламент мора да ради пуном паром. Сада су његови најнеодложнији задаци доношење одлуке о томе по којем изборном систему би се одржали ти ванредни избори и коначно усвајање предлога буџета за 2017. годину. Ситуација политичке нестабилности чини испуњење ових задатака изузетно тешким. У вези са решавањем проблема око изборног система тек предстоје политичке консултације, у којима ће учествовати и новоизабрани председник Румен Радев. Економисти упозоравају да је боље да је буџет за следећу годину конзервативнији како не би било доведено у питање његово извршење. У прилог тези да је у време политичке нестабилности државни буџет пољуљан, из Института за тржишну економију су подсетили да је цена кризе из 2013-2014. године била вишеструко већа од цене „велике“ економске кризе после 2008. године.