На националном референдуму одржаном 6. новембра ове године два и по милиона грађана се изјаснило о увођењу већинског изборног система. После недвосмислено изражене воље за променом, највеће политичке странке у земљи – ГЕРБ и Бугарска социјалистичка партија (БСП) су одлучиле да упркос неким својим резервама испоштују вољу народа. Заштитник грађана Маја Манолова поднела је парламенту на разматрање Нацрт измена Изборног законика који предвиђа увођење већинског изборног система, али је касније појаснила да његов иницијатор није она, већ грађани који су се на референдуму изјаснили о избору народних посланика по већинском изборном систему апсолутном већином у два круга два. Сама Маја Манолова је присталица мешовитог изборног система, у оквиру којег би се 120 посланика бирало по већинском принципу, а 120 по пропорционалном. Она је том изборном систему предност дала у време када је још била посланик Бугарске социјалистичке партије. Ова партија и сада подржава мешовити изборни систем, иако се залаже за поштовање воље бирача. На консултацијама код председника Росена Плевнелијева током ове недеље ГЕРБ је ставио нагласак на још један важан аспекат проблема, инсистирајући да се нова правила, у складу са резултатима референдума, примене већ на предстојеће превремене изборе. Међутим, пошто би увођење већинског изборног система погодовало великим партијама какве су ГЕРБ и БСП, а умањило би шансе мањим странкама, њихови представници су у току консултација код шефа државе на један или други начин изразили резерве по том питању. За мешовити изборни систем је и новоизбрани председник Румен Радев који је за БНР изјавио да већински систем крије низ ризика, а због начина на који се тренутно предлаже његово увођење, могао би да разбије политички модел у земљи и да у значајној мери доведе до искривљавања резултата избора. Уколико дође до расписивања ванредних парламентарних избора, што ће се највероватније десити, Румен Радев ће одржати додатне консултације са лидерима парламентарних странака, стручњацима за изборно законодавство и иницијаторима референдума. У међувремену експерти упозоравају да ако се уведе избор народних посланика по већинском изборном систему апсолутном већином у два круга, према новој подели Бугарске на изборне јединице у складу са поднетим Нацртом измена Изборног законика за избор једног посланика биће довољно само око 7.000 гласова. Толики број гласова могао би да купи не само неки олигарх, него и сваки већи бизнисмен. Куповина гласова је и до сада била чињеница, али би приликом увођења већинског изборног система била олакшана. Према подацима асоцијације „Транспарентност без граница“, на парламентарним изборима 2014. године је број купљених гласова износио преко 8 одсто, а број бирача који су гласали под притиском – 16%. Међутим, опасности које крије већински изборни систем везане су и за брзину којом би он био уведен за предстојеће превремене изборе. Очекује се да ће се они одржати негде крајем марта или почетком априла, а до тада преостаје критично мало времена. Питање какав треба да буде нови изборни систем и када треба да се уведе остаје отворено.
Превела: Марина Бекријева
Привремени премијер Димитар Главчев поново је потврдио став Бугарске у вези са приступањем Републике Северне Македоније Европској унији. Ова тема разматрана је током телефонског разговора између Главчева и председника Европског савета Антонија Косте,..
Први мандат за формирање владе биће додељен након Нове године, под условом да странке ову седмицу искористе за конструктивне преговоре, изјавио је председник Румен Радев на конференцији за медије. „Разговори међу политичким снагама се одвијају..
Преговори о формирању владе између ГЕРБ-а и парламентарних странака које је ова странка позвала, одржаће се од 16. до 20. децембра. Ови политички разговори претходиће додели првог мандата за формирање владе у 51. сазиву Народног собрања, коју треба да..