Град Карлово, који се налази у средишњем делу Бугарске, у чувеној „Долини ружа“ један је од древних насеља на нашим пределима, чија историја сеже у доба Трачана. Али данас, слично многим бугарским градовима, и он настоји да се препороди, да поврати свој некадашњи сјај. Тако је дошло до стварања туристичког комплекса „Старо Карлово“ који уједињује пет лепих кућа, грађених од камена и дрва у типичном за наш национални препород архитектонском стилу. Заслугу за то има општина Карлово која је европским средствима успела да претвори полусрушене зграде у праву туристичку атракцију.
У XVIII-XIX веку град је био одлично развијено привредно средиште. Овде се одвијала активна трговина. Живо сведочанство тога је зграда Бухаловског хана који је служио за преноћиште путујућих трговаца. Први власник тог објекта звао се Кирко Бухалов и тако је кућа кроз векове сачувала његово име. Данас хан је претворен у средиште занатлија и место за демонстрацију народних традиција.
О томе чиме Бухаловски хан привлачи посетиоце Карлова прича етнолог и аниматор Атанаска Зељанова.
„Овде може да уживате у вештини и мајсторству занатлија и да завирите у њихове радионице. У хану су представљени типични за овај крај занати какви су ткање, пустовање вуне, дуборез, вез, плетење. Али су гости најзнатижељнији да виде како се израђује чувена калоферска чипка. Свако може не само да посматра како она настаје, него и да сам проба своја умећа. Овде долази и много ученика жељних да савладају основне технике дубореза и ткања. Наша је амбиција да сачувамо сваки занат, да га пренесемо будућим генерацијама, како не бисмо га изгубили, заборавили и заменили фабричком производњом. Занати су важни јер су управо они наша веза са коренима.“
Сваки карловски занатлија радо дели своја знања са младима. А највише посетилаца долази у данима око празника, јер је место одлично да сами израдите поклоне за родбину и пријатеље.
Друга атракција је кафа коју нуде у Бухаловском хану, а која је направљена према старој технологији. Она се кува у бакреној џезви на врућем песку који је загрева са свих страна. Тако кафа постаје укуснија. По традицији у Карлову ће вас послужити и типичним за град шећерним џемом који је овде познат као „бело слатко“ или пак џемом од мирисаве руже или смокве.
Посебно место у комплексу „Старо Карлово“ издвојено је цвећу и травама. У дворишту сваке обновљене куће узгајају разноразне биљке, а на прозорима весело цвата типична за сваку бугарску кућу мушкатла.
„Имамо и Кућу биљака и етеричног уља која се зове „Самодивска кућа“, наставља своју причу Атанаска Зељанова. То је у ствари Патева кућа, драгуљ нашег комплекса. У њој „господари“ карловска ружа уљарица. Тамо посетиоци могу да сазнају све о типичним за наш крај биљкама, о њиховим лековитим својствима, исто као и о производњи ружиног уља и уопште о уљама коришћеним у козметици.
У дворишту скоро сваке куће комплекса, не само Самодивске, расту мирисаве биљке – жалфија, лаванда, рузмарин, здравац. У кући се налази и мини дестилана која показује како се некад извлачило уље руже, лаванде и здравца. Туристи могу да пробају и чај од руже и лаванде, чији је дивни мирис део духа сваке карловске куће.
Биљне ракије које се овде могу пробати такође обогаћују доживљај. Имамо ракију с кантарионом, ориганом, али је свакако акценат стављен на такозвану ђул ракију. Поред тога овде ћемо вам понудити богат избор квалитетне козметике од руже.“
Остале куће у комплексу „Старо Карлово“ су изграђена 1863. г. Патева маза чије је главно обележје медаљон са натписом: „Данас моје, сутра другиму, никогда никому“, у којој је данас смештен информациони туристички центар; кућа учитеља и књижевника Рајна Поповича међу чијим ученицима су били истакнути револуционари и просветитељи Георги Сава Раковски, Петар Берон, Гаврил Крстевич, браћа Евлоги и Христо Георгијев и Бели двор где влада магија ликовне уметности и где се чува колорит и лепота старог Карлова.
Превод: Александра ЛивенУ потрази за научном веродостојношћу, истраживачи древних цивилизација и култура наилазе и на лажне наративе које су смишљали сами стари народи. Најзанимљивије је да су то чинили… у име културног туризма. Једну од таквих митских конструкција у свом..
Стрме литице које се надвијају над реком Русенски Лом и њеним притокама – Белим, Црним и Малим Ломом – прави су магнет за љубитеље природе и авантуристе жељне узбуђења и високих доза адреналина. Цео овај крај познат је као Поломије, или „Планина под..
У ушушканом на падинама источних Родопа селу Пчеларово постоји предање да у региону има вишевековних храстових шума и ораха, у чијим рупама су дивље пчеле формирале заједнице. Пчеларство је од памтивека у овом крају главни извор преживљавања о чему..
Милион и осамсто хиљада Бугара путовало је туристички у трећем кварталу године, саопштио је Национални завод за статистику. Њих 72,3% путовало је по земљи,..