Као и политичке консултације које је председник државе одржао посебно са парламентарним снагама у вези са оставком владе, јучерашње заседање Консултативног савета за националну безбедност је оцртало само хипотезе, али не и конкретан излаз из политичке кризе. До неког решења доћи ће се након спровођења свих поступака утврђених уставом Републике Бугарске. Очекује се да ће у петак председник Росен Плевнелијев мандат за формирање нове владе дати лидеру партије ГЕРБ која је и до сада била на власти.

Из изјава партије ГЕРБ током консултација се може закључити да ће она одбити састављање нове владе у тренутном сазиву парламента. Да тако поступи чврсто је решена и Бугарска социјалистичка партија. Уколико и она одбије да састави владу, сагласно уставу председник уручује мандат некој трећој посланичкој групи. На заседању Консултативног савета за националну безбедност Патриотски фронт је изразио намеру за прихватање мандата за састављање нове владе али само уколико добије довољно подршке од стране других политичких снага. Принципијелну спремност за пружање такве подршке изразио је лидер партије ГЕРБ Бојко Борисов, али многи не верују да ће се то десити. На првом месту због чињенице да таква влада одмах претпоставља да ће власт бити у рукама досадашње променљиве већине у парламенту од чега је, у ствари, Борисов одустао и поднео оставку јер је она исцрпела своје могућности. На другом месту не верују и због тога што Патриотски фронт намерава да у владу коју ће евентуално саставити позове неке досадашње министре Борисова што за њега није прихватљиво. Реформаторски блок, који је био коалициони партнер партије ГЕРБ, такође више преферира нову владу у оквиру овог сазива парламента, међутим још није донео одлуку о томе под којим би условима покушао да састави владу, односно подржао владу патриота. Хипотезе су толико крхке да и копредседник Патриотског фронта Валери Симеонов не искључује могућност за тражење подршке од социјалиста уколико ГЕРБ одбије да их подржи. У свим случајевима уколико дође до састављања владе у овом сазиву парламента, она ће опстати само неколико месеци након чега ће опет бити на дневном реду ванредни парламентарни избори.

Уколико и трећи покушај састављања владе у овом парламенту не успе, председник Плевнелијев је овлашћен за именовање прелазне владе, која би међутим била трећа за време његовог мандата, због чега и сам он више воли да се оствари претходна варијанта. Причало се да је могуће да прелазну владу заједно саставе Росен Плевнелијев и његов новоизабрани наследник, али након што је Румен Радев уз јасно образложење одбио да присуствује заседању Консултативног савета за националну безбедност и ова се варијанта показала немогућом. Из изјаве Радева је постало јасно да он преферира да у случају потребе сам именује прелазну владу након што у јануару идуће године ступи на дужност председника Бугарске.

Док се испитују мишљења а очито предстоји још политичких консултација и док се „власт котрља улицама а нико је не узима“, остаје нерешено једно друго питање прворазредног значаја у политичком животу наше земље – по ком изборном систему треба да се одрже очито неминовни превремени парламентарни избори – већинском, пропорционалном или мешовитом? На дан заседања Консултативног савета за националну безбедност једна дискусија коју је на ову тему организовао Парламентарни одбор за правна питања је показала да политичке снаге нису склоне брзоплетој промени изборног система упркос јасно израженој вољи бирачког тела за увођењем већинског изборног система о чему недвосмислено сведоче резултати недавно одржаног референдума код нас. А због тога политичка ситуација у Бугарској постаје још сложенија.