Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

Премијера филма о Јовану Кукузељу 50 година после његовог стварања

Камерни ансамбл „Јован Кукузељ“
Фотографија: лична архива
Бугарски светитељ, композитор, теоретичар музике и црквени појац Јован Кукузељ једна је од најзначајнијих личности у области црквене музике у средњем веку. Рођен је 1280. године у Драчу. Био је словенског порекла, јер му је мајка Бугарка. Образовање је стекао у Царској музичкој школи у Константинопољу. Јована Кукузеља су због дивног гласа и изузетног музичког дара звали Ангелогласни. Компоновао је на оргуљама. Постао је познат и славан по многим делима која је написао о црквеном појању. Јован Кукузељ се сматра претечом бугарских композитора.

Пре 50 година у Бугарској је створен документарни филм посвећен животу Светог Јована Кукузеља. По речима Тање Доганове-Христове, јединог  живог члана стваралачког тима, ово је прво бугарско филмско остварење у којем звучи црквена музика. Према тадашњој пракси, оно је требало да прође кроз Уметнички савет. Филм је одобрен, али није дошао до публике, јер је обустављен од стране представника власти задужених за „идеолошку чистоћу“ у социјалистичкој Бугарској. Гђа Христова која је познати хорски диригент, је још током рада на документарцу добила дозволу да у њега укључи само неколико минута музике Јована Кукузеља, зато што је према партијској политици било недопустиво да се црквена дела изводе ван храмова, јер је то сматрано „религиозном пропагандом“. Међутим, Тања Христова је организовала снимке бар десет прелепих црквених појања која се чују током целог филма „Ангелогласни“. Због тога је он забрањен у Бугарској, али је готово одмах продат у око 40 земаља широм света, а касније приказан у скоро свим бугарским културним центрима у иностранству. Закаснела премијера филмског остварења заказана је за 2. децембар у Сити Марк арт центру у Софији. „Један закаснели, али прави састанак“ – овако је Тања Христова окарактерисала тај догађај. Он ће бити обележен и концертом дела Јована Кукузеља, на којем ће наступити Састав за старинску музику Софијског универзитета „Св. Климент Охридски“ под диригентским вођством Красимире Цоцоманове и хор „Деца Орфеја“ под диригентском палицом Венеције Караманове.


Тања Доганова-Христова је оснивач и дугогодишњи уметнички руководилац мушког камерног ансамбла „Јован Кукузељ“ који је деценијама популарисао музику првог бугарског композитора широм света.

„Јован Кукузељ је створио рани композициони стил у музичкој уметности, рекла је она. – Два века касније се у Моцартовом стваралаштву појавила та виртуозност карактеристична за вокална дела Кукузеља. Она су и данас изузетно тешка за извођење, а посебно нека од појања. Његово дело „Полијелеј Бугарке“ сматра се једним од врхунаца средњовековног источноправославног стваралаштва. Други веома важан допринос Кукузеља је тај да је реформисао византијску неумску нотацију. Био је невероватна личност, а његова музика је дивна. Морамо се поносити што Јован Кукузељ има бугарско порекло. Убеђена сам да ће филм, иако створен пре пола века, изазвати велико интересовање.“

Превод: Марина Бекријева






Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Софија дочекује нове госте у Кући за књижевност и превод

Преводиоци Јан Махеј (Чешка), Елвира Борман (Немачка), Хана Сандборг (Шведска), Хана Карпинска (Пољска) и Ливија-Марија Нистор (Румунија) нови су учесници резидентског програма Куће за књижевност и превод у Софији , који ће трајати до октобра 2024. г...

објављено 29.5.24. 09.29
Бетани Хјуз

Блага Бугарске „засијала“ у емисији Бетани Хјуз емитованој 24. маја (ВИДЕО)

Чувени археолог и путник проф. Бетани Хјуз креће на узбудљиво путовање кроз Бугарску у новој епизоди емисије „Трагање за благом са Бетани Хјуз“, која је на дан празника, 24. маја, емитована на каналу Viasat History. Ову епизоду бугарска публика..

објављено 25.5.24. 09.40
„О писменима“ Црнорисца Храброг

Када је настала глагољица?

„Пређе Словени не имађаху књига, него цртама и резама цртаху и гатаху, јер беху пагани. Крстивши се, беху принуђени писати латинским и грчким писмом словенску реч без устројавања. Но како се може писати добро грчким писменима бог , или живот , или..

објављено 24.5.24. 11.25