У интервјуу за Бугарски национални радио је лидер Патриотског фронта Красимир Каракачанов упозорио да ће политика која се спроводи по питању илегалне миграције бити једна од главних тема којом Реформистички блок треба да се озбиљно позабави уколико прихвати мандат за формирање владе у овом сазиву парламента. Опет за Бугарски национални радио је бивши министар одбране Бојко Ноев рекао да је Европа свесна тога да је граница између Бугарске и Турске попустила под притиском прилива хиљада избеглица стога је своје снаге усмерила на заштиту српске границе. Новоизабрани потпредседник земље Илијана Јотова рекла је јутрос да се Бугарска обавезала пред Европском комисијом да ће изградити три нова избегличка кампа затвореног типа. У тренутку када је Бугарска суочена са сменом владе и председника земље, а на врата куцају превремени парламентарни избори, миграциони проблеми стварају додатну напетост и имају снажан одраз на друштвено-политички живот у земљи.
Недавно су сукоби Авганистанаца и полицајаца у прихватном центру у граду Харманлију приморали бугарске власти да још једном размисле о потреби за проширењем капацитета за прихват страних држављана, уз јасно разграничење избеглица од економских миграната. Заштитници људских права су власти оптужили за насиље над избеглицама на што су опоненти реаговали да не само што треба да полицајци који су успели да угуше сукобе буду награђени него је потребно да се уведу строже мере против миграната који су илегално ушли на територију земље. Православна црква која се обично дистанцира од проблема световног живота у тој ситуацији је изашла са ставом – у својој изјави је Свети синод Бугарске православне цркве скренуо пажњу на чињеницу да талас избеглица које беже од рата на Блиском истоку и Северној Африци поприма облик најезде и влада не сме да дозволи да у земљу уђе још избеглица него треба да се побрине о онима који су већ у земљи, притом на хуман начин и сагласно могућностима.
Под притиском патриотских и националистичких организација и протеста против миграната и избеглица, влада се оријентисала ка интензивирању протеривања илегалних миграната и смештању оних који представљају претњу по националну безбедност у кампове затвореног типа. У телефонском разговору са авганистанским колегом Абдулом Абдулом председник владе Борисов је инсистирао на потписивању споразума о реадмисији миграната и постигнут је договор да министри унутрашњих послова две земље приступе припремама тог документа. Али Високи комесаријат Уједињених нација за избеглице не дели ово мишљење, он се изјаснио против протеривања избеглица и за побољшање услова живота у прихватним центрима. И све то у контексту привременог смањења прилива избеглица према Бугарској, вероватно због зиме, и интензивирања прилива избеглица са њене територије ка земљама централне и западне Европе. Тако је дошло до апсурдне ситуације у којој је поред масовног одласка из прихватних центара присутан и смештај у њих без допуштења власти. То је приморало МУП да појача контролу уласка и изласка из прихватних центара, те да повећа надзор кретања избеглица у унутрашњости земље. Осим што треба да нађу решење за компликовану политичку ситуацију бугарске власти треба да мобилишу материјалне, техничке и људске ресурсе за јачање контроле на границама са Турском и Србијом. Чињеница да они који улазе из Турске кад тад дођу до границе са Србијом, по мишљењу експерата указује на озбиљан миграциони проблем у земљи. То су потврдили и немири у центру у Харманлију где су избеглице поред осталог од бугарских власти тражиле да им обезбеде коридор за неометано кретање према западној Европи кроз Србију.
Али је унутрашњи миграциони проблем Бугарске посебно озбиљан и због свог хаотичног карактера. У октобру је у центре за прихват Државне агенције за избеглице смештено нових 1.178 особа, а добровољно их је напустило скоро 2.400 људи. Од почетка године је захтев за азил поднело 16.800 странаца, али је повећи део њих – 12.500, отишао пре но што су га добили, тако да је азил одобрен тек 423 страна држављана. Број хапшења илегалних миграната је упола смањен – са 4.500 у октобру прошле године на 2.123 у октобру 2016. што сведочи о повећаној слободи кретања. У првих десет месеци 2016. протерано је 784 особе без права боравка у Бугарској, али су само њих 64 напустила земљу добровољно и властитим средствима. То је, са своје стране, показало да поред чисто организационих и друштвених димензија унутрашњи миграциони проблем има и тешке финансијске последице. У контексту актуелне ситуације, војних сукоба који се настављају и који генеришу избеглице, а исто тако и могућности да Турска одустане од уговора са Европском унијом да зауставља прилив избеглица ка Европи, Бугари не треба само да подносе садашње већ и да се припреме за нове тешкоће. Бити на раскршћу између Истока и Запада одувек је са собом носило одређене предности, али и недостатке.
Превод: Ајтјан Делихјусеинова
Председник Републике Бугарске Румен Радев честитао је наступајућу 2025. годину свим Бугарима у земљи и дијаспори, пожелевши им мир, здравље и просперитет. „Свет се опрашта од године испуњене бројним ризицима. Ратови се распламсавају, демократија..
Срећна вам Нова 2025. година, драги пријатељи Радио Бугарске! Нека она буде испуњена здрављем, успехом и лепим тренуцима са вашим најближима!
Слоган пољског председавања Саветом Европске уније, које почиње 1. јануара, гласи: „Безбедност, Европо“. Овај мото долази у тренутку неизвесности због рата у Украјини, ступања на дужност новоизабраног председника САД Доналда Трампа, као и политичких..
Ружичасти фламинго се сматрао егзотичном врстом за Бугарску, али већ неколико година језера око Бургаса станишта су читавих колонија ових птица...
У Бугарској је током 2024. године 479 људи изгубило живот у тешким саобраћајним несрећама, док је 9.046 особа повређено. У првих пет месеци 2024. године..
Најпопуларнија имена у Бугарској у 2024. години била су Георги (140.818) и Марија (100.651), показују подаци Националног завода за статистику. Следе их..