Исто као и партија ГЕРБ, Бугарска социјалистичка партија (БСП) вратила је мандат за састављање владе који јој је уручио председник Росен Плевнелијев. Сада шеф државе треба да мандат уручи некој трећој политичкој снази по свом избору. Он је већ најавио да ће то бити Реформаторски блок. За разлику од партије ГЕРБ и БСП, ова коалиција је склона да формира владу и већ пре него што је добила мандат, иницирала је разговоре како би добила подршку и од других парламентарних снага.

Из ГЕРБ-а су најпре показали нежељу да размишљају о подршци реформаторима пре но што истима буде званично уручен мандат, али су јуче ипак ставили до знања да неће дати потпору за састављање владе. Реформатори су већ били најавили преговоре и са другим парламентарним странкама ради задобијања подршке и спречавања евентуалног новог доласка БСП и Покрета за права и слободе (ДПС) на власт. Међутим без подршке ГЕРБ-а гласови осталих заговорника састављања владе у овом мандату парламента неће бити довољни, а и таква влада не би располагала стабилном већином у Народном собрању. Због тога су се појавиле приче о евентуалном формирању владе експерата, без учешћа политичара. То су стварно само приче јер би таква гарнитура била веома крхка и нестабилна. Реформаторски блок и ГЕРБ потпуно су тога свесни и већ сада тврде какао је најреалније одржавање превремених избора. То да је вероватноћа да овај парламент изгласа поверење новој влади минимална признаје и председник Росен Плевнелијев, још пре него што је уручио трећи мандат.

Ако и трећи мандат буде враћен могуће су следеће варијанте. Прва је да председник Плевнелијев именује прелазну владу. Евентуална подваријанта била би да састав ове владе одреди Плевнелијев у сарадњи са новоизабраним председником Руменом Радевим који још није ступио на дужност. О овој могућности је већ расправљано на сусрету између њих двојице после председничких избора, али касније је постало јасно да се пре но што званично ступи у функцију шефа државе 22. јануара, Радев неће ангажовати решењима око прелазне владе. Из тога произилази да ће новоизабрани председник сам именовати привремену владу пошто преузме овлашћења од свог претходника. Тада ће морати да распусти парламент и распише ванредне парламентарне изборе.

Постоји међутим још једна могућност, наиме да актуелни председник не именује прелазну владу за мандата овог парламента. У том случају до распуштања парламента од стране новог председника Румена Радева функције извршне власти ће морати да обавља влада у оставци Бојка Борисова.

Ова замршена ситуација у којој се могу извести различити потези претпоставља период релативне политичке нестабилности све до априла идуће године. Претпоставља такође нагомилавање низа неодложних задатака на унутрашњем и међународном плану, са чијем ће се решавањем будућа управљачка гарнитура суочити већ на самом почетку свог рада. Дотле и на унутрашњем, и на међународном плану, биће потребно извесно стрпљење.