Изазови са којима се носи Бугарска на путу ка зони евра били су тема расправе у оквиру Бугарског економског форума(БЕФ) одржаног у Софији. Дискусију је изазвало питање зашто европски лидери не желе да допусте приступање наше земље механизму ЕРМ-2 (такозваној чекаоници за евро) који обавезно претходи уласку у зону евра. Према економисти Георгију Ганеву најпре треба решити унутрашње проблеме девизне уније пре но што наставити са пријемом нових чланова. Формално гледано Бугарска задовољава све економске критеријуме за увођење евра, док "боравак у чекаоници" траје најмање 2 године. Према Ганеву цене у Бугарској не би требало да драстично скоче након усвајања евра.С обзиром на одбијање да се дискутује приступање наше земље механизму ERM-2, учесници форума су истакли да Бугарска није третирана на равноправан начин.

Ево шта је још рекао Георги Ганев:

„Стандардне предности приступања зони евра су смањење цена кредита за домаће корпоративне клијенте и домаћинства као и повећање обима размене с партнерима у зони евра, која је један од најразвијенијих тржишта света. Трошкови у вези са закључивањем послова такође ће бити мањи, а мањи ће бити и девизни ризик за стране компаније,  неће бити конверзије валута.Бугарска ће имати доступ неограниченом кредитору највише инстанце. Стандардни минус не важи за Бугарску, а то је губитак самосталне новчане политике. Ма шта се догађа на финансијском плану у свету и Европи, оно има своје реперкусије на Бугарску. Ми смо везани за зону евра због фиксног девизног курса бугарског лева. Други минус је везан за евентуалну обавезу Бугарске као чланице, да учествује властитим финансијама у случају решавања кризних ситуација у другим земљама чланицама. Друга опасност би била да се претерано задужимо и то се односи не само на владу него и на домаћинства, компаније, а разлог је то што су кредити за чланице зоне евра јефтинији. Негативан пример у том погледу су Грчка, Португал и Шпанија. Ја сам скептичан зато што повећано кредитирање домаћинстава и компанија није само за себе нешто лоше, довољно је да се овим процесима разумно управља. Видно је да Министарство финансија и Бугарска народна банка не желе да јавно дискутују  приступање Бугарске зони евра.“

Према председнику Бугарског економског форумаГеоргију Табаковумного је више плусева да приступимо зони евра и сада је право време да се учини одлучујући корак у том правцу.Он је истакао такође да се у евро зони плаћају два до три пута ниже камате на кредите него у Бугарској у условима валутног одбора. Табаков сматра да су основни ризици за европску привреду и монетарну унију – нестабилност и популизам.

На дискусији за округлим столом је дискутован и утицај процеса приступања евро зони на различите секторе – јавне финансије, финансијски сектор, систем формирања цена и буџет домаћинстава, тржиште рада, непосредне инвестиције, туризам, енергетику, увоз и извоз робе и услуга. Наведена су искуства Летоније, Литваније и Словачке у процесу приступања зоникао и ефекти од тога. Свих тројица експерата – Андис Вилкс (Летонија), Гедиминас Шимкус (Литванија) и Игор Барат (Словачка) били су категоричнида без тоталног унутарполитичког консензуса целокупног друштва у земљи да буде прихваћен евро, Бугарска неће моћи да се носи са изазовима који очекују земљу. Према њиховом мишљењу за улазак у зону евра је пре свега неопходна политичка стабилност, а такође и добро осмишљена кампања за разјашњавање и за припрему бизниса и банковног сектора. Представници три државе су охрабрили приступање евро зони.

У другом делу Бугарског економског форума разговарано је о пословном окружењу малих и средњих предузећа и размотрене могућности за развој, кредитирање, финансирање, увоз и извоз робе и услуга.