Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

Балет „Арабеск“ игра у „Сенци од чежње“

БНР Новини
Фотографија: лична архива

У својој новој нестандардној представи под насловом Сенка од чежње, инспирисаној истоименом књигом песникиње Силвије Стефанове балет „Арабеск“ је уприличио сусрет између Истока и Запада. На сцени Музичког позоришта у Софији публика има прилике да ужива у јапанској естетици контемплације и европској музичкој експресивности, преточеним у плес. „Сенка од чежње“ води публику у свет старинских јапанских кратких песама које се састоје од петостишја, званих „танка“, која се могу трансформисати у музику и игру. Структура представе је отворена – сваки аутор је слободан да се надовеже на стихове свог претходника, а за основу надоградње служе три минијатуре-једночинке. Кореографија прве између њих – „Кап у океану“ дело је Антонија Мидлтона из Велике Британије, док је аутор музике Добринка Табакова.

Остале две једночинке траже паралеле у перцепцији света бесмртних јапанских песника и данашњих бугарских стваралаца кроз призму љубавних доживљаја. Друга минијатура „Шапат“ је на музику Дмитрија Шостаковича, а кореограф је Ана Донева. Динамични језик плеса и фигуре које својим покретима „исписују“ плесачи умногоме подсећају на графички облик хијероглифа.

Снимка
Трећа минијатура – „Блажена беспослица“ је на музику Телемана, а кореографију је урадила Борјана Сечанова.
Занимљиве су импровизације уживо виолисте из квартета „Софија“ Валентина Герова, који је на сцени заједно са плесачима. Кимона, јапански стил музике, игра нијанси, савремена експресија, надахнуће и страст – то су обележја интерпретације балета „Арабеск“. Тако плесачи приказују на сцени тајне вечите уметности и невенуће љубави које откривамо у књизи „Сенка од чежње“.

Балет „Арабеск”, основан 1967. г., једина је у Бугарској афирмисана трупа која заговара неконвенционалне тенденције савременог плеса. Од 2000. г. директор трупе је кореограф Борјана Сечанова.

СнимкаМетода отворене сцене омогућује кореографима из Бугарске и целог света да постављају своје представе различитог стила у којима се користе савремене плесне технике. О новој поставци балета „Арабеск” Сечанова каже:

„Оно што је специфично за ову представу је то што је „Сенка од чежње“ књига песникиње Силвије Стефанове написана као одјек на јапанска класична петостишја „танка“, стара хиљаду година. Ми смо ту поезију преточили у плес. Карактеристични облик те класичне поезије- „ренга“ омогућује сваком аутору да за основу узме стихове претходног аутора и на њих надовеже своје. Игра се са своје стране такође надовезала на ову поезију. Једна од тема које смо обрадили је Исток – Запад.“

О предстојећим празничним представама Борјана Сечанова каже:


„По традицији у данима уочи Божића и Нове године очекујемо децу коју њихови родитељи воде на представу „Шчелкунчика“. Верзија балета „Арабеск“ је специјално намењена родитељима са децом. Припремамо и један амбициозни програм посвећен 50. годишњици утемељења трупе „Арабеска“. Имамо амбицију да од почетка сезоне 2017/2018.  направимо ретроспекцију нашег стваралаштва. Наше Божићне представе ће бити 22, 27. и 28. децембра.“


Превод: Ана Андрејева




Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Бетани Хјуз

Блага Бугарске „засијала“ у емисији Бетани Хјуз емитованој 24. маја (ВИДЕО)

Чувени археолог и путник проф. Бетани Хјуз креће на узбудљиво путовање кроз Бугарску у новој епизоди емисије „Трагање за благом са Бетани Хјуз“, која је на дан празника, 24. маја, емитована на каналу Viasat History. Ову епизоду бугарска публика..

објављено 25.5.24. 09.40
„О писменима“ Црнорисца Храброг

Када је настала глагољица?

„Пређе Словени не имађаху књига, него цртама и резама цртаху и гатаху, јер беху пагани. Крстивши се, беху принуђени писати латинским и грчким писмом словенску реч без устројавања. Но како се може писати добро грчким писменима бог , или живот , или..

објављено 24.5.24. 11.25

Визуелна прича о словима украсиће фасаду Националне библиотеке

3D пројекција, која је део пројекта „Скривена слова“, 23. маја ће красити фасаду Националне библиотеке „Св. Ћирило и Методије“. Манифестација је посвећена Дану Свете браће Ћирила и Методија, бугарског писма, просвете и културе и словенске писмености,..

објављено 23.5.24. 07.20