Након што су из Реформистичког блока изјавили да и они као ГЕРБ и БСП неће прихватити мандат за формирање владе у склопу актуелног сазива парламента, у уторак су учинили супротно. Више него јасно је да без подршке неке од главних парламентарних снага таква влада неће моћи да опстане. Дакле, нашли смо се у таквој ситуацији у којој судбина мандата није у рукама њеног носиоца већ зависи од партија које су га вратиле.
Две највеће парламентарне снаге – ГЕРБ и Бугарска социјалистичка партија, вратиле су председнику поверени мандат за састављање владе уз образложење да је садашњи сазив парламента исцрпео све могућности тако да се не може очекивати да ће у њему доћи до формирања нове владајуће већине. Али је за разлику од њих Реформистички блок прихватио мандат са убеђењем да није искључена могућност формирања „реформистичке већине.“ За просту већину у парламенту потребно је 50% гласова плус 1 глас, или укупно 121 глас, а реформисти имају тек 22. Критични минимум од 121 гласа неће бити испуњен чак и у случају да гласовима реформиста додају сва 84 гласа највеће партије ГЕРБ. Дакле, реформисти треба да разговарају и са другим парламентарним снагама, пре свега са Патриотским фронтом. Али из Фронта сматрају да им трећи мандат није поверен због притиска споља, тако да се не може очекивати да ће безрезервно подржати кабинет реформиста. Или бар неће уколико реформисти не прихвате његове услове за увођење ригорозних мера обезбеђења државне границе, интензивнијих мера за сузбијање ситног криминала и не повећају минималну пензију. Подсетимо да је ГЕРБ већ једном одбио да подржи захтев за повећање минималне пензије, а на ту странку ће реформисти највише рачунати приликом састављања владе.
Није искључена и хипотеза о формирању владе без формалне владајуће већине са 121 гласом у парламенту. Таква је, у ствари, била влада Бојка Борисова која је рачунала на колебљиву ванкоалициону подршку, али је поднела оставку схватајући да, с обзиром на данашњи однос снага, та могућност је исцрпљена. Зашто би онда ГЕРБ пробао исту формулу, али овога пута са мандатом повереним другој, знатно мањој од ње политичкој снази? А и међу реформистима постоје извесна колебања по том питању, док су Демократи за снажну Бугарску категорично против. У тој етапи је лидер странке ГЕРБ и премијер у оставци Бојко Борисов одбио да направи обавезујућу изјаву уз образложење да разматрање тог питања тек предстоји у разговорима са реформистима. Из Бугарске социјалистичке партије су рекли да је трећи покушај за формирање владе са мандатом повереним Реформистичком блоку чисто губљење времена. Чак је и председник земље Росен Плевнелијев индиректно ставио до знања да је у питању тешко изводљив задатак и додао да, ипак, вреди покушати јер понекад и 1% шансе може прерасти у 100%.
ГЕРБ и БСП су вратили мандат за формирање владе само пар минута након што им га је шеф земље доделио, а Реформистички блок ће завршити прелиминарне разговоре за формирање владе тек у понедељак. Неки посматрачи су мишљења да се намерно одуговлаче разговори како би спречили Плевнелијева да именује прелазну владу, а да се та одговорност препусти његовом наследнику, новоизабраном председнику земље Румену Радеву.
Превела: Ајтјан Делихјусеинова
Након што су из једанаестог покушаја успели да изаберу председника 51. сазива Народног собрања, посланици су гласали „ан блок“ за избор потпредседника Парламента. За председницу је изабрана Наталија Киселова, кандидаткиња коју је предложила коалиција..
Двадесет пет дана након формирања новог 51. сазива Народног собрања Бугарске, из 11. покушаја, изабран је председник Парламента. Са 140 гласова "за", 93 "против" и без уздржаних, на ову функцију је изабрана доц. Наталија Киселова из редова Бугарске..
Народни посланици су данас по 10. пут покушали да изаберу председника парламента, али и овај покушај није уродио плодом. Рад 51. сазива Народног собрања остаје блокиран. У десетом покушају избора председника парламента посланици су опет..
Преговори о формирању редовне владе у оквиру 51. сазива Народног собрања тренутно су у застоју. Прошле недеље, ГЕРБ-СДС је објавио да прекида..