Бугарска је на једном од првих места у свету кад је у питању јефтин и квалитетан широкопојасни приступ интернету. Истовремено статистика показује да је ово технолошко достигнуће, без којег је савремени живот незамислив недоступно за 33% бугарских грађана, а тек нешто испод 10% домаћих компанија користи светску мрежу за пласман своје робе.
Ово битно заостајање у поређењу са развијеним европским земљама има не само економске узроке, оно је у великој мери резултат културне заосталости и ниског образовног нивоа – 68% Бугара је компјутерски неписмено. Али у крајњој линији и то је последица недостатка новца. Зато што су образовање и културна интересовања изнад финансијских могућности људи који већином примају минималац од 210 евра месечно. Је ли могуће да се тим бедним парама намире сви трошкови – храна, струја, лекови, па и интернет и рачунар!? Разумљиво је што су виртуелни гаџети на једном од последњих места међу приоритетима многих Бугара. То се посебно односи на најсиромашније регионе земље – на северу земље где индустрија или било каква привреда заправо и не постоје.У северозападној Бугарској је забележен најнижи проценат домаћинстава која користе интернет, видно је из статистичких података. Само 58,6 % одсто породица има приступ мрежи.Што се тиче образовања као чиниоца који утиче на компјутерску писменост и сурфовање на интернету, да наведемо само један податак - око 90% људи са високом спремом су активни интернаути. На жалост они чине тек 1/4 становништва Бугарске.
Интернет се осим за разоноду све више користи у разним привредним активностима. 60% Европљана бар једном месечно купује робу и услуге он-лајн. Зато и бизнис не остаје индиферентан према толико моћном тржишном инструменту. И у том погледу Бугарска знатно заостаје – испод 10% компанија у земљи има интернет-продавнице што се опет може објаснити економским узроцима. Више од 70% домаћих фирми спада у категорију средњих или малих предузећа за које је инвестиција у компјутерски софтвер и хардвер скоро неиспуњив задатак, а понекад и непотребан с обзиром на ограничени делокруг пословања.
Међутим најгоре је можда фатално заостајање и стално одлагање увођења електронске јавне управе у земљи. Било је време када је чак било успостављено засебно министарство коме је то био нарочит задатак. За увођење Е-Управе оно је потрошило на стотине милиона евра из европских фондова, а да нико није схватио на шта је тај новац потрошен и које су користи од тога за грађане.
Утешно у тој нерадосној ситуацији ипак звуче статистичке бројке које показују да иако споро и колебљиво, нове технологије стално проширују свој домет у Бугарској.
Аутор:Владимир Сабев
Превод: Ана Андрејева
Датум је 17. новембар 1993. године. У току је последњи минут меча између Бугарске и Француске на стадиону „Парк де Пренс“ у Паризу који је одлучујући за пласаман на Светско првенство у фудбалу у САД наредне године. Резултат је 1:1 (у том случају би се..
Услови пловидбе Дунавом биће побољшани кроз европски пројекат DISMAR вредан 10 млн евра, јавља БТА, преносећи речи извршног диретора Извршне агенције за истраживање и одржавање реке Дунав у Русеу Ивелина Занева. „Ово је први заједнички пројекат..
Државна агенција за безбедност на путу поводом Националног дана безбедности у саобраћају, који се у земљи обележава 29. јуна, организује једнодневни фестивал, који ће трајати од 11.00 до 14.00 часова на тргу Кнеза Александра I Батенберга, испред Градске..