Политички тренутак у Бугарској је обележен снажним и противречним напорима за смену владе у оставци, одлазећим парламентом, сменом председника Републике и веома вероватним превременим парламентарним изборима. У оваквим условима рад институција је отежан а у неким случајевима чак ограничен. Међутим, није тако што се тиче напора за превенцију тероризма и борбу против ове појаве.

Јуче је парламент коначно усвојио измене Закона о борби против тероризма. О овом Закону се одавно прича али су напори на његовом доношењу увек наилазили на препреке различите природе. Варијанта која је јуче усвојена односи се на антитерористичке операције и проглашење ванредног стања. Медији су законом били обавезани да хитно и без измена преносе јавности информације које су добили од надлежних служби али без права на откривање појединости о тактикама операција и учесницима у њима. У овлашћења Државне агенције за националну безбедност, под одређеним условима, спада и хапшење. Појединим изменама Закона о посебним истражним радњама прецизирана је примена тих радњи у случају тероризма уз изричиту дозволу Специјалног кривичног суда. Овлашћења за хапшење добијају и припадници војске.

Политичари са десног спектра су изразили своје негодовање против измена наводивши да се Агенцији за националну безбедност поверавају недопустиве полицијске функције док су они са левог спектра своје негодовање образложили тврдњом да се дотичним изменама широко отварају врата за прислушкивање. Ове критике су сличне онима које смо већ чули у току припреме Закона – односно да је у питању ограничавање права грађана што је недопустиво. Али већ смо чули и одговор да су оваква ограничења права грађана, под одређеним условима, допустива када је то у интересу безбедности.

Прекјуче се видело да политичка нестабилност не доводи у питање ни потписивање Споразума о приступу Бугарске америчким подацима о мигрантима ризичног профила на чијој се припреми ради још од средине ове године. У интервјуу БНР заменик секретара за унутрашњу безбедност САЩ Ален Барсин, који је боравио у посети Бугарској, је изјавио да ће и поред смене државне управе у Софији, лица задужена за припрему документа  остати јер постоје процеси између две земље који не зависе од промена унутрашње политике.

Нема промене ни што се намера Софије тиче да започне враћање илегалних миграната из Авганистана почев од оних који су умешани у нереде у избегличком центру у Харманлију, јужна Бугарска. Ове недеље авионом је враћена прва група 140 Авганистанаца, а до неколико дана биће враћено још 200. Групу Авганистанаца вратила је и Немачка, што показује да у заступању чврсте линије према ризичним категоријама миграната Бугарска није сама.  То даје основ очекивати да ће тај процес бити континуиран упркос дешавањима на унутарполитичком плану.

Превод: Албена Џерманова