Регионалне разлике у Бугарској су све веће, видно је из годишњег истраживања Института за тржишну економију. И у периоду економског раста до 2008. године, и у периоду кризе и опоравка после ње, Софија се развија бурним темпом и даље концентрише све већи део економских активности у земљи за рачун других подручја, изјавила је за Радио Бугарска Десислава Николова, главни економиста Института и додала:
„Поред Софије у још неколико региона је забележен развој и значајне стопе економског раста. То су Варна, Стара Загора и Пловдив. Велики део осталих подручја заостају у развоју, а код неких се чак запажа назадовање. То значи да је БДП у тим регионима, упоређен са просеком у ЕУ, у паду. Перник, Крџали, Силистра и Разград су при самом дну ранг листе развијености, а узрок томе су дубоки структурни проблеми у привредном развоју тих региона, који коче њихов напредак.“
Стране непосредне инвестиције и улагања локалних компанија један су од предуслова за бржи развој највећих градова. Тако се могу објаснити бољи стандард, већа запосленост и веће зараде. Задњих година је уврежено мишљење да су европски фондови основно решење проблема у заосталијим регионима, наставља Десислава Николова и додаје:
„Ове године смо у нашем истраживању покушали да утврдимо да ли већи степен апсорбовања новца из европских фондова помаже у смањењу регионалних разлика.Испоставило се да на жалост није тако. Европски фондовипонекад ометају тај процес, а истовремено велики и развијенији региони апсорбују највише средстава. Осим тога људски фактор има већу тежину у великим регионима. Одатле аплицирају успешнијим пројектима, док у мање развијенијим општинама степен искоришћавања фондова је далеко испод просека. У многим локалним управама превише су фокусирани на европске фондове. Овај новац се од инструмента регионалне политике претворио у циљ сам по себишто је по мом мишљењу контрапродуктивно.То ни у ком случају не доприноси балансиранијем развоју региона. Напротив – разлике међу њима су све дубље и то се односинарочито на периоде високог економског раста.“
Тренутно је просечна зарада у Софији четири пута већа од оне у Видину– региону са најнижим примањима. Бруто домаћи производ по глави становништва у Софији је 2-3 пута већи од оног у најслабије развијеним подручјима земље и већ сустиже средњеевропски просек.Истовремено БДП у многим регионима Бугарске је тек 20% до 40% просека ЕУ:
„Решење овог проблема је у озбиљном преосмишљавању регионалне политике.Мора се покренути расправа о децентрализацији и пружању више овлашћења локалним управама код којих би требало да остаје већи део наплаћених пореза. То би им била једина мотивација да привлаче инвестиције и залажу се за отварање нових радних места, зато што ће им то обезбедити веће приходе у општинском буџету.Овај већи новчани прилив омогућио би општинама да решавају задатке које им нису наредили надређени, него помажу подизању благостања локалних заједница.“
У неким подручјима земље надокнађивање заостајања биће веома тешко. Можда ће бити неопходно да се примене нестандарне мере као што је рецимо стварањеслободних зона, ослобођене пореза.У противном инвеститори неће показати интерес за те регионе, јер су квалификовани радници већ напустили ова подручја, каже у закључку Десислава Николова.
Превод: Ана Андрејева
За 15 година – од 2005. до 2020. године, нестало је 75% пољопривредних газдинстава у земљи, односно, њихов број се са 500.000 у 2005. смањио на 132.000 2020. г, саопштио је проф. Божидар Иванов, шеф Института за аграрну економију, у оквиру међународне..
Трећи национални сусрет произвођача етеричних уља у Бугарској одржаће се данас у софијском Интер Експо Центру. Организатор форума је Удружење произвођача етеричних уља „Дестилисано у Бугарској“, јавља БТА. Сектор се суочава са значајним глобалним..
„Булгаргас“ је Комисији за енергетику и водопривреду предложила да гас од новембра поскупи за 7,5% и постане 35,02 евра по мегаватчасу. Поређења ради, тренутна цена плавог горива је 32,58 евра. Испоруке до краја године биће обезбеђене путем аукција..
Просечна годишња бруто зарада у Бугарској за 2023. годину износи 24.485 лева (12.519 евра), што представља раст од 15,3% у односу на 2022. годину. Ово..