Сви који су ових дана посетили Национални дворац културе у нашој престоници нашли су се у „безграничном мору“ књига. Током овогодишњег издања Божићног сајма књиге највећа изложбена зграда у Софији је доказала да јој је с правом дато име „Национални дворац културе“.
Током 6 сајамских дана од партера до трећег спрата Дворца владале су књиге. Учествовало је преко 200 издавачких кућа које су посетиоце привукле богатим избором наслова бугарских и страних аутора. На једном штанду могла су се наћи класична дела и дела савремених аутора која одмах привлаче пажњу својим насловом какви су, рецимо, „Ко управља светом?“, „Масонски мит“ и „Рукописи из Мртвог мора“. По традицији познатим бугарским ауторима који су издали књиге последњих година Сајам пружа прилику за састанак са читаоцима. Посетиоци су искористили могућност да се састану са истраживачем трачких гробница проф. Николајем Овчаровим и да попричају о његовој новој књизи посвећеној путовањима и археологији. У исто време стручњак за медије проф. Лилија Рајчева је представила своју књигу „Феномен телевизије”.
Међу страним ауторима велико интересовање изазвао је сусрет са Хасаном Бласимом – једним од најзанимљивијих гласова савремене арапске књижевности. Писац који је био гост Међународног књижевног фестивала у оквиру Божићног сајма књига је представио своју збирку приповедака "Ирачки Христос". Хасан Бласим је први арапски писац добитник награде за најбољу страну књигу белетристике /Independent Foreign Fiction Prize/ за 2015. годину. Пре 15 година он је нашу границу прешао као избеглица на путу према Западној Европи. Хасан Бласим је бугарску публику подсетио да је слобода говора оно највредније што имамо, као и да је диктаторски режим Садама Хусеина у његовој земљи протеклих 50 година избрисао са књижевне мапе више генерација талентованих писаца и песника.
У породици бугарских емиграната рођен је један други талентовани аутор који се на Сајму у Националном дворцу културе представио својом новом књигом. Илија Тројанов одавно живи у Немачкој, али је добро познат бугарској публици. Ове године он је на сајму представио свој последњи роман под насловом „Власт и отпор“ који је укључен на ранг-листу најбољих романа на немачком језику за 2015. годину.
Миграција, границе и самоопредељење личности су теме које су код младих аутора нашле своју лирску интерпретацију у оквиру Књижевног фестивала. Сајам књига има и музички део програма – наступила је група „ЛаТекст“ која представља дивну комбинацију финоће поезије и енергије рок музике. Петар Чухов је један од оснивача и аутора текстова песама групе. Поезијом се бави још од својих дечјих година и каже да „не постоји време које није погодно за поезију. Описивање стварности путем стихова је механизам који људи одвајкада користе да би осмислили свој живот и да би се у њему задржали.“. Петар Чухов је још рекао:
„Специјално моја поезија не би се могла назвати социјално-ангажованом. За њу се пре свега може рећи да се бави проблемима људи као што су самоћа, љубав, обезвређивање живота. То су на први поглед баналне ствари које, међутим, увек доносе бол, а свако их у једном тренутку доживи. Током овогодишњег издања фестивала приметио сам да су песници били млађи – имали су отприлике 20 година, док су прозаисти били зрелији – имали су око 30 и више година. Очито је да за писање прозе човек мора бити старији. Сви аутори су заинтересовали публику и још нешто – већина њих има техничко а не хуманитарно образовање што је мени било веома занимљиво.“
Превод: Албена Џерманова
Вечерас ће у Првој сали Националног дворца културе у бугарској престоници почети 38. издање најстарије филмске панораме код нас – Киноманије. Фестивал ће отворити најновији играни филм редитеља Милка Лазарова „Стадо,“ чија је светска премијера одржана..
Данас ће у Првој сали Националног дворца културе у Софији почети 38. издање Киноманије. Фестивал ће отворити филм „Стадо“. После успеха филма „Стадо“ и признања на међународним фестивалима, филм редитеља Милка Лазарова, уз учешће Веселе Влчеве,..
Пре неколико дана у Благоевграду је представљен графит-мурал у боји, који је настао у вези са 20. годишњицом чланства наше земље у НАТО. Он се може видети у улици „Славјанска“ бр. 65, а реализован је уз подршку Министарства спољних послова..
На 28. издању Фестивала бугарског документарног и анимираног филма „Златни ритон“ тријумфовали су анимирани филм „Бело раме за црног човека“ редитеља..