Хлеб је душа куће, симбол огњишта, љубави, мира, а поред тога што може да нас засити, он може и да нам помогне. „Мешењем теста стварамо присну и пријатну атмосферу за људе,“ каже Здрава Воденичарова, координатор мреже „Куће хлеба“ у чијој се организацији одржава све популарнија код нас хлебна терапија. „Куће хлеба“ су иновативни центри који личе на некадашња читалишта. Креативне методе везане за мешење хлеба или прављење колача обједињују различите групе људи који су са посебним потребама, поремећајима и тешкоћама у развоју. Оснивач центра је др Надежда Савова-Григорова, културни антрополог и истраживач чије се интересовање за читалишта претворило у инспирацију. У Бугарској има укупно 8 кућа хлеба, али оне повезује људе и пекаре из целог света. Радио Бугарска је присуствовала хлебној терапији у Софији која се одржава у пекари „НадЕжко.“ О неким од успешно реализованих пројеката испричала нам је Здрава Воденичарова:

„Уместо тим билдинга имамо бред билдинг. Реч је о услузи коју нудимо већим компанијама и екипама које би мешењем хлеба развиле бољу тимску сарадњу. Основна метода нам је тзв. „Позориште мрвица.“ Дакле, људи стварају представу на одређену тему и у ту сврху својеручно умесе хлеб. Сваки састојак је метафора за живот, а жеља нам је да учеснике терапије натерамо да са нама поделе своје прве асоцијације на тај састојак, тако, рецимо, када додајемо со и шећер то нас свакако подсећа на тешке и лепе, слане и слатке тренутке у нашем животу. Предлажемо и методу професионалне оријентације и управљања каријером која је намењена ученицима и студентима. Док меси хлеб сваки од учесника открива о каквој каријери машта и шта би волео да постигне на професионалном плану, а поред тога позитивно критикује остале. На крају свако у облику хлеба који је сам умесио представља професију коју би желео. Други наши програми су „Пекаре без граница“ и „Пекари без граница“ који помажу људима из различитих делова света у размени мишљења, искуства и рецепата. Али је хлебна терапија наш најбитнији и најпопуларнији програм.“

Хлебна терапија је бесплатна, а намењена је особама у неједнаком положају – особама са различитим поремећајима, женама које су жртве насиља у породици, бившим зависницима, деци без родитељског старања, особама из старачких домова, избеглицама. Ова терапеутска метода даје шансу за развој маште и социјалних вештина, подстиче кретање и комуникацију међу људима, а отуда и интеграцију одређених група у друштво.

„Радимо са три сталне групе особа са инвалидитетом и са избеглицама. Хлебна терапија развија фину моторику и успева да активира сва чула. Дакле, она умирује људе и они стварају својеврсна уметничка дела. Сама чињеница да сами припремају хлеб или божићне колаче је од посебног значаја за њих, пошто стално слушају да пуно ствари не умеју да раде, а код нас су сви способни и кадри и међусобно се разумеју и прихватају. Међу учесницима имамо и особе са различитим поремећајима и волонтере који им помажу у раду. Ароматерапија је такође веома добра. До сада смо имали и 5-6 група избеглица. Пре пар месеци су долазиле Авганистанке које су биле толико веште у мешењу хлеба да су нас у једном тренутку оне почеле учити. Идеја нам је била да избеглице изађу из центара у које су смештене, да се интегришу, те представе различите врсте хлеба из својих земаља.“

Према људима који раде на реализацији пројекта, ова врста терапије је добра за сваког ко пожели да меси. Други пројекти су „Хлеб у мраку,“ „Кухињска музика,“ „Хлебна математика и граматика,“ „Пекаре мира.“ „Куће хлеба“ нуде и својеврсну социјалну заштиту пошто запошљавају људе који пролазе кроз тежу етапу свог живота.

Ако пробате хлеб који су испекли у некој од кућа хлеба сложићете се да је веома укусан пошто се у његовој припреми користе квалитетно брашно и квасац. Мирис хлеба буди носталгична сећања на детињство када су нас слали по хлеб, а ми смо до куће већ појели пола хлеба. Сећамо се како су нам баке говориле да је хлеб најукуснији када је подељен са другима.