Слободу, страст, адреналин и љубав сам осетила када сам по први пут крочила на клизалиште. Без обзира на то што је сваки почетак тежак, знала сам да ће ми клизање заувек остати у срцу. Временом је страх од пада нестао, а клизалиште ми је постало верни друг. Данас је та врста спорта приступачнија, а томе је свакако допринео све већи број клизалишта у великим градовима. Најпопуларнија места за љубитеље клизања у Софији су спортски комплекс „Славија,“ „Зимски дворац спорта,“ језеро „Аријана“  и клизалиште у комплексу „Спортска Софија 2000“ које је отворено прошлог децембра у склопу иницијативе „Софија 2018 – Европска престоница спорта.“ Тамо смо се срели са Љубомиром Аламановим који се у друштву колега забављао на леду. Ево шта нам је испричао он:

„То нам је божићна журка. Ово је само почетак забаве, после тога ћемо посетити још шест локација. Играћемо биљар и куглање, након тога идемо у ресторан, караоке бар, а биће и других забава.“

Ево шта је рекла Велина Филипова која је такође почетник у клизању:

„Хтела сам да се опробам у клизању пошто никад пре нисам клизала, а са друштвом смо одлучили да експериментишемо и пробамо нешто ново. Оставља изузетно леп и пријатан осећај. Возим скије тако да ми је веома интересантно да пробам и овај спорт. Кад научиш да контролишеш рад ногу полако почињеш да уживаш. Клизање на леду је право задовољство тако да га топло препоручујем љубитељима зимских спортова.“

Красимир и Цветозар су се определили за клизалиште у Борисовој башти. Ево шта су нам испричали момци:

„Од седме године клизам. Мајка ме је одвела на клизалиште и тако је све почело. Много ми се допада. Ово се не може описати речима, то је нешто што треба да се доживи,“ рекао је Красимир, а Цветозар је додао:

„Почео сам у првом разреду. И мене је мајка први пут одвела на клизање. Допало ми се и отада сваке зиме клизам. Размишљам и о хокеју. Мислим да је занимљиво и забавно, али је најлепше када си са пријатељима.“

Хокејаш Валери је чекао да отворе клизалиште. Питали смо га кад је почео возити клизаљке: 

„Од скоро четири године. Тренирам хокеј, свиђа ми се. Има и адреналина, и дисциплине. На леду смо сви равни.“

Ово је други долазак Ребеке Митеве на клизалиште:

„Надам се да нећу падати и да ћу се научити да возим. Делује забавно. Првог пута нисам пала, али сам већи део времена била са стране, а сад ћу покушати да идем у средину клизалишта. Данас ће ме учити дечко…“

Маријана Стојанова је заљубљена у овај зимски спорт и трећу зиму заредом клиза:

„Обожавам клизање, оно ми је као хоби. Делује опуштујуће. Баш је леп осећај. Често падаш, али то није проблем. Свако обавезно треба да доживи тај осећај, али треба да се опусти и препусти се уживању јер ако га је страх, неће успети. Ове недеље сам четири пута ишла на клизање. Кадгод имам времена, увек идем на клизалиште.“

Као што је у животу, тако и на леду може да се деси да паднемо, али важно је да устанемо и наставимо даље. 

Превод: Ајтјан Делихјусеинова