Ко обрадује коледаре нека га Господ обрадује …

Нек је засићена и презасићена година,
нека нам буду пуни амбари,
род да роди где рало оди и не оди.
Нек се роди!
Реците, браћо: Амин!

Постоји и легенда о девојци у магичној кошуљи, украшеној звездама и сунцем, тканој и извезеној као да људска рука никад је није такнула. Питали су девојку: “Да ли ти је мајка исткала или ти је снаха даровала?“ А она је одговорила да је кошуљу добила на поклон од Богородице, зато што је Божјој мајци помогла побринувши се о њеном детету, „љуљајући Бога“. Научници сматрају да је ова легенда фолклорна варијанта апокрифних хришћанских текстова.

Међу песмама-благословима које су певали коледари био је по који благослов за сваког члана породице, за сваки узраст и социјални положај, као и за представнике различитих заната. Песма из северозападне Бугарске у извођењу Данијела Спасова прича о сиво-белом голубу који је гукао три дана. Неки стари игуман га је питао зашто гуче, а голуб му је одговорио да ће му доћи колеђани, дакле магична моћ коледарског благослова неће га мимоићи.

Без обзира на фолклорно подручје из којег потичу, за коледарске песме је карактеристично антифонско певање – мушкарци су подељени у две групе, једна пева, друга отпевава (понавља исти текст).

У неким насељеним местима и данас обилазе обредне поворке коледара, а извођења коледарских песама ујутру на Божић могу се чути у многим селима и градовима. У Јамболу празник се обележава у градском парку, на сцени поред главне фонтане …

Стари обичај коринђања када се домаћинима уз песму и благослов честита празник, а за узврат добијају дарови, задржао се и данас на многим местима где живе Бугари.

Превод: Ана Андрејева