Одлука председника Росена Плевнелијева да не именује прелазну владу након што су све уставне могућности за састављање редовне владе исцрпљене изазвала је оштре политичке конфронтације. До превремених избора остаје мало времена и овај тон ће се пренети и на предизборну кампању.

Новоизабрани шеф државе Румен Радев је одбио предлог председника Плевнелијева да он одреди састав прелазне владе изјавивши оштро да политички аргументи и лична мотивација Плевнелијева не стављају ван снаге одредбе Устава, а патос добрих намера не замењује закон. Румен Радев је и раније одбио предлог да се ангажује доношењем одлука пре свог званичног ступања на дужност, али се никада до сада није обраћао оваквим тоном.

Оштар тон према Плевнелијеву био је присутан и у изјави лидера партије АБВ и бившег председника Бугарске Георгија Прванова. Он је оптужио актуелног председника земље да је прекршио Устав и да се понашао као да је у питању „испуњавање његове личне жеље“. И он је попут Радева употребио оштар тон говорећи да се због малог времена које му остаје до краја мандата Плевнелијев спасава импичмента, али он мора да сноси озбиљну моралну и политичку, државничку одговорност. Оптужбе на рачун Росена Плевнелијева упутили су и из Бугарске социјалистичке партије. Социјалисти сматрају да својом одлуком да не именује прелазну владу председник при крају свог мандата наводно покушава да створи ситуацију којом се не може управљати и да продуби кризу.

Међутим, партнери из одлазеће владајуће коалиције – из партије ГЕРБ и из Реформаторског блока, из Патриотског фронта који јој је до сада пружао парламентарну подршку и из опозиционог Покрета за права и слободе су заузели тотално супротни став. По њиховом мишљењу, председник Плевнелијев је поступио одговорно и његово понашање у конкретној ситуацији је нормално и природно. Копредседник Патриотског фронта Валери Симеонов је такође био оштар али не према Плевнелијеву, него према новоизабраном шефу бугарске државе Румену Радеву изјавивши да се понаша као некомпетентан и плашљив човек. Ова реакција је у потпуном контрасту са схватањем премијера у оставци и лидера партије ГЕРБ Бојка Борисова да се Радеву не може приговарати због тога што је одбио да учествује у формалном поступку именовања прелазне владе јер он тренутно нема таква овлашћења. Међутим, посланици из редова Патриотског фронта су себи дозволили да критикују и Борисова рекавши да је он наредио да се не формира друга влада у овом сазиву парламента јер наводно не може замислити успешну владу у земљи без свог учешћа у њој.

У међувремену, иако је вероватно да се превремени избори одрже по правилима већинског изборног система у две рунде, за какав се на референдуму у новембру изјаснило 2,5 милиона гласача, чланови иницијативног одбора за референдум су обелоданили предлог формирања нових изборних јединица у земљи у случају увођења већинског изборног система. Активирали су се и иницијатори новог политичког пројекта бившег министра правде Христа Иванова који је добио име „Да, Бугарска“ тако што су објавили да ће у јануару основати формацију која ће учествовати на изборима. Велики циљ пројекта је уништавање корупционашког модела и сузбијање сиромаштва у земљи, а његови иницијатори намеравају да у име остварења тог циља делују удружено са другим политичким снагама без обзира на њихову оријентацију – левичарску или десничарску. Као што је недавно казао премијер у оставци Бојко Борисов, битка тек предстоји. Међутим, тон конфронтације из последњих дана ствара осећај да се на изборе креће као на рат.

Превод. Албена Џерманова