Ових дана министарка унутрашњих послова Румјана Бачварова је саопштила да као резултат билатералних договора са САД ускоро ће у пуном обиму почети да функционише нови систем обезбеђења бугарских граница који нема аналога у Европи. Почетком октобра на бугарској граници с Турском је своје прве кораке направила је новостворена Европска агенција за граничну и обалску стражу. Претпоставке да ће се после затварања тзв. „балканске маршруте“ миграције ка Западној Европи повећати избеглички притисак на Бугарску нису се оправдале, али је повећан миграциони промет на изласку из Бугарске. Тако да ћемо нову годину дочекати и новом ситуацијом на граници.
Најпроблематичнију копнену границу Бугарске с Турском, која је и спољашња граница Европске уније, више не контролише само бугарска држава, већ и скоро 200 припадника нове европске агенције. На располагању им је модерна опрема, у том броју и за ваздушни надзор. Стража се поред тога бави и анализом недостатка обезбеђења и овлашћена је да инсистира да бугарске власти коригују своју безбедносну политику. О бугарско-америчком систему који ће ускоро бити активиран засада се не прича у детаљима због поверљивости података. Зна се међутим да ће он радити не само на граници с Турском, него и на осталим копненим, ваздушним и морским границама, при чему не само на уласку, већ и на изласку из земље. Договор са САД је потписан крајем септембра као део Споразума о сарадњи у борби против тешког криминала из 2012. године. Тада је објашњено да је предвиђена размена дактилоскопских података и ДНК профила с обзиром на превенцију и истраживање тешких злочина, као и сарадња служби две земље приликом идентификовања потенцијалних терориста или особа које могу да буду претња по националну безбедност, као и починилаца тешких злочина какви су трговина људима, шверц илегалних миграната и злоупотреба личних исправа. После посете заменика секретара за унутрашњу безбедност САД Алана Берсина Софији средином овог месеца, постало је јасно да ће Бугарска фактички имати приступ америчкој информацији о „ризичним“ мигрантима. Иако је тај договор билатералан, приступ америчком информационом систему фактички неће бити повољан само за Бугарску, него и за Европску унију, јер ће се користити и за оцену ризичних миграната који напуштају Бугарску у правцу ка Западној и Централној Европи. А као што је већ било речи, у последње време се запажа раст управо тог тока, док је доток из Турске засада знатно мањи. Индиректно сведочанство за то су подаци из последњих дана, сходно којима је за свега две недеље – од 1. до 15. децембра – из привремених прихватних центара побегло скоро 600 особа и полиција не зна где су. У новембру самовољно је центре напустило 1.647 људи. Тако се за месец и по дана губе трагови 2.247 избеглица. Оцртава се јасна и забрињавајућа тенденција да је број оних који су побегли ка Западној Европи већи од ухваћених од полиције. Укупни број илегалаца који су ушли у земљу од 1. јануара до 15. децембра надмашује 18 хиљада, што сведочи о озбиљности проблема. Да ли ће нови систем обезбеђења граница и започело у децембру враћање илегалних миграната довести до заокрета – предстоји да видимо већ почетком 2017. године.
Превод: Александра Ливен
Након што су из једанаестог покушаја успели да изаберу председника 51. сазива Народног собрања, посланици су гласали „ан блок“ за избор потпредседника Парламента. За председницу је изабрана Наталија Киселова, кандидаткиња коју је предложила коалиција..
Двадесет пет дана након формирања новог 51. сазива Народног собрања Бугарске, из 11. покушаја, изабран је председник Парламента. Са 140 гласова "за", 93 "против" и без уздржаних, на ову функцију је изабрана доц. Наталија Киселова из редова Бугарске..
Народни посланици су данас по 10. пут покушали да изаберу председника парламента, али и овај покушај није уродио плодом. Рад 51. сазива Народног собрања остаје блокиран. У десетом покушају избора председника парламента посланици су опет..
Преговори о формирању редовне владе у оквиру 51. сазива Народног собрања тренутно су у застоју. Прошле недеље, ГЕРБ-СДС је објавио да прекида..