Богата трпеза, опходи сурвакара, сурвачке направљене од дреновине – мало ко се данас пита одакле потичу ти симболи који прате прославу новогодишњег празника. 1. јануар је према црквеном календару посвећен Светом Василију Великом, теологу и епископу Цезареје, светитељу који припада кападокијским црквеним оцима. Народни празник се зове Васиљевдан или Василица, а у Бугарској 1. јануара славе имендан они који се зову Васил, Василка, Василена, Веселин, Веселина…
Бакрачић са „васиљевом“ водом учесници обреда стављали би у кућу неког од њих, а око њега су се окупљали момци и девојке из целог села или махале. Бацали би неколико зрна овса у воду, а такође и испод бакраћа. А затим би сви однели по које зрно тог овса и метнули под јастук са надом да ће сањати будућег брачног друга. Негде је постојао обичај да свака девојка сама спушта свој прстен у воду, а затим га из бакрачића вади или најмлађе дете у родитеља, или млад неожењени мушкарац, или пак старија жена. На крају би сво прстење вратили у бакрачић, покриле би га црвеном тканином и метнули под неки ружин бокор. Прстење је требало да преноћи испод звезданог неба.
Рано ујутру следећег дана ритуал је требало поновити. Етнограф Димитар Маринов је описао и случајеве када ујутру прстење из бакрачића вади момак, зван наричник. А припевка гласи: „Здрава, здрава годиница, и догодине живи, здрави били!“
Превод: Ана Андрејева
Изложбе поњава из Крајишта и одеће из Крајишта с почетка XX века, базар занатских и пољопривредних производа, такмичење за најбољу домаћу ракију и богат музички програм део су догађаја првог дана овогодишњег издања Међународног Фестивала балканске..
Летовалишта на бугарској Црноморској обали могу се условно поделити у две категорије – савремена, која су позната по својим бучним и колоритним улицама, док у другу категорију спадају великолепни лучки градови са вишевековном историјом, кроз које су..
Село Старозагорске бање поново је позорница бугарског фолклора и народног стваралаштва. Током викенда, оно је домаћин 18. Националног тракијског фолклорног сабора "Богородичина стопа". Гости имају прилику да посете пленер, уметничке радионице и..