После Рождества Христовог, Сабора Пресвете Богородице, Стевањдана и дана Светог Василија Великог, Богојављење и Сабор светог Јована Крститеља су најзначајнији црквени зимски празници у Бугарској. На духовном плану они прелазе материјалне оквире како би отворили нашу свест за истинске вредности људског постојања – Љубав и Спасење. Ти благдани посвећени су Исусовом крштењу у Јордану и прослави Његовог Крститеља – светог пророка и претече Јована.
Уочи Богојављења и на сам празник се освештава вода потапањем крста који је симбол победе Исуса над смрћу. Свештеници врше тај чин у центру православног храма читајући посебну молитву. За време службе симболично се освештава и сва вода на Земљи. У Бугарској се, после свечане литургије, на тргу испред Светог Синода освештавају и ратне заставе војске. Та традиција потиче из доба владавине цара Симеона Великог, када су пре битке код Анхијала 917. године бугарске заставе и ратници благословљени богојављенском водом. Том се водом прогања душевна и телесна нечистота, те због тога сви верници је носе кући да би је користили током целе године када им душа и тело страдају.
Сведочанства о освештавању воде постоје из дубоке древности. Већ почетком II века Свети Августин говори о томе како се она употребљава за здравље и исцељење. Због тога и молитве које свештеници данас читају, осим благослова садрже и позив Светом Духу да је освети. Стога је важно да верујемо у тај свети чин, важни су и љубав и оданост којим се он изводи. Јер је та љубав сам Бог, а преко ње спознајемо и тајну Светог Тројства.
На Богојављење, после свечане литургије, свештеник води вернике до оближње реке или језера да и над њима изврши обред освећења. Он баца крст а млади и храбри мушкарци пливањем у хладној води се надмећу за њега. Стари људи кажу да ако је време јасно и крст замрзне у води, година ће бити благодатна и плодна.
У Калоферу пак се традиционално на Богојављење у леденим водама реке Тунџа игра чувено широм Бугарске мушко коло. Певајући песму „Заволела Василка двојицу“ мушкарци се хватају у лагано коло да би били здрави и чили током целе године. Интересовање за тај обичај расте из године у годину и Калофер већ тешко прима све који желе да властитим очима виде ту чудну игру.
По речима председника општине Румена Стојанова „вековни ритуал одговара захтевима да буде уврштен на УНЕСКО-ову листу нематеријалне културне баштине“.
Ритуално купање се наставља и наредног дана када Бугарска православна црква слави успомену на Светог Јована Крститеља који је познат и као Претеча, јер је припремао људе за долазак Спаситеља. У бугарској народној традицији на Ивањдан момци шкропе светом богојављенском водом девојке, младе и мале девојчице да би их очистили после краја „некрштених дана“ од Игњатијевдана до Богојављења. И тако пречишћени и пуни наде сви очекују боља времена и остварење снова.
Превод: Александра Ливен
Фотографије: БГНЕСНа археолошком локалитету Перперикон, у јужном делу стеновитог града, археолози предвођени професором Николајем Овчаровим открили су комплекс који се састоји од десетина малих кућа. Према речима професора Овчарова, овај кварт датира из XIII-XIV века..
У лепом италијанском градићу Брунатеу изнад језера Комо, на позадини величанствених Алпа и погледа на долину Ломбардије, 22. и 23. септембра окупили су се Бугари, углавном из северне Италије, како би одали почаст доприносу фамилије Славејкови..
Како је изгледао животињски свет на подручју данашњег града Трна пре више од 80 милиона година – на ово питање покушавају да одговоре палеонтолози из Националног природњачког музеја при БАН. Као резултат летње експедиције, коју научници спроводе..