Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

Чаролија бугарског веза

БНР Новини
3
Фотографија: БГНЕС

У Националном историјском музеју је отворена изложба под насловом „Претворено створено.“ На њој посетиоци могу видети најлепше примерке веза, одеће и накита израђеног у Бугарској. Некадашње шарене и лепе ношње из различитих делова земље представљене су у умањеном облику на луткама. Ево шта нам је у интервјуу за Радио Бугарска испричала Антоанета Иванова, кустос музеја:

Снимка
Везови се најчешће могу видети на кецељама, хаљинама и кошуљама. Има их и на појасевима. Традиционални костими представљени на изложби су умањене копије одеће коју је израдила Антонија Велева 80-их година прошлог века. Код нас је она радила као рестауратор, дакле, бавила се овом врстом рада. За костиме је црпела идеје из путописа Феликса Каница, чувеног путешественика, етнографа, историчара и географа. Као инспирација су му послужила и платна великог сликара Ивана Мрквичке. Неке детаље и податке о традиционалној одећи Бугарке нашла је у радовима Марије Велеве, једног од водећих етнографа који су радили у тој области. На изложби су приказане ношње са кецељама, хаљине и саја ношње (карактеристичне за шопски крај), а исто тако и традиционална одећа коју су некада носили у Плевенском, Софијском, Старозагорском крају, на североистоку Бугарске, Родопском крају, у Банском и другим деловима земље. У сваком излогу имамо лутке одевене у копије некадашњих ношњи, изложили смо и оригиналне везове.“

Снимка
По први пут посетиоци могу да виде реконструкцију тзв. сокаеног забрађивања. Сокај је врста накита за главу који су некада носиле удате жене у Габрову, Трјавни, Великом Трнову, Севлијеву, Килифареву и њиховим околинама. Накит који је налик дијадему чине дрвена подлога и бела марама која је богато украшена везом. И још: ту је и накит познат под називом кржилото са металним украсом, најчешће су то мале кованице. Према неким истраживачима, сокаено забрађивање корене вуче из племићко-владарских ношњи из доба Другог бугарског царства. Реч је о накиту који свекрва даје млади, дакле, он симболизује континуитет између старе мајке и младе жене која улази у тај дом. Што је фамилија младожење имућнија, то ће већи бити и накит који се ставља приликом забрађивања.

Снимка
„Девојачко забрађивање је такође лепо, али није толико шарено и богато колико је, рецимо, оно кад је жена удата. Друго што посетиоци могу видети на изложби јесте вез на кецељама – то су обично везови карактеристични за кецеље. Поред тога, имамо и везове које се користе углавном за кошуље, предео око груди и рукава, а исто тако и за хаљине.“

Наравно, празничне ношње су биле богатије украшене везовима и орнаментима, а девојке су облачиле хаљине и кошуље које су саме извезле и хватале се у коло…

Превод: Ајтјан Делихјусеинова

Фотографије: БГНЕС и Венета Павлова


Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Галерија

Више из ове категориjе

Марија Бакалова уручује главну фестивалску награду редитељу Кирилу Серебреникову

Филмска драма „Лимонов“ освојила главну награду на фестивалу „Синелибри“ у Софији

Италијанско-француско-шпанска биографска драма „Лимонов“, у трајању од 138 минута, освојила је главну награду за најбољу литературну адаптацију на међународном фестивалу дугометражног играног филма „Синелибри“ у Софији. Добитника овог престижног..

објављено 27.10.24. 17.55

Бугарски филм о Несебру освојио четири награде на три међународна филмска фестивала

Документарни филм „Духовно огледало хришћанског Несебра“ који је снимила Бугарска национална телевизија (БНТ) освојио је четири награде на три престижна међународна филмска фестивала у Бразилу, Грузији и Португалу. Сценариста документарца је новинар..

објављено 26.10.24. 11.35
Румен Статков ,,Виле”

Сликар Румен Статков у новом "Плесу" са својом публиком

Он је сликар, али и филозоф. Воли да прича приче у бојама, али и да их слуша у мелодијама. Он је Румен Статков и само пре неколико дана, 17. октобра, у галерији "Нирвана" у Софији представио је своју најновију изложбу под називом "Плес". "Ове..

објављено 23.10.24. 12.10