Пошто је крајем прошле године Бугарска платила руској страни опрему произведену за обустављени пројекат изградње друге нуклеарке у Белену, ове недеље је саопштено да ће у априлу у земљу стићи два реактора за дотичну електрану. Летос ће бити испоручене и турбине за два планирана блока, а било би добро да дотле Национална електрична компанија донесе и решење шта ће са њима.
С тим у вези већ средином децембра 2016. Влада је одлучила да наручи – евентуално Бугарској академији наука – израду анализе да ли је Бугарској потребна нуклеарна електрана „Белене“. Пре неколико дана министарка енергетике Теменужка Петкова је саопштила да ће Уговор о изради анализе бити потписан управо са Бугарском академијом наука и то идуће недеље. Још од децембра је јасно да Влада очекује да анализа испита могућност реализације пројекта без директног или индиректног учешћа државе, без државних гарантија и без дугорочних уговора о откупу струје. Извршна власт се нада не на било какву анализу, већ на анализу која би потврдила њену идеју о изградњи нових нуклеарних капацитета према тржишном принципу, без финансијског ангажмана државе.
Пре неко време Влада Борисова није искључила и могућност продаје опреме за дотичну нуклеарку Ирану. Али пошто то није уродило плодом, или пак из других разлога, последњих месеци он је јасно довео до знања да у ствари не гледа на одлагање пројекта као на његово прекидање те је с тим у вези разговарао с Трговачком банком индустријалаца Кине и Кинеском нуклеарном корпорацијом. Министарство енергетике тврди да су за тај пројекат заинтересоване и неке друге земље, али није навео ко су оне, јер није добио њихову сагласност на то.
Занимљиво је такође зашто извршна власт ће наручити израду анализе не експертској, већ научној установи са којом је донедавно била у оштрој полемици због њеног финансирања. Тај последњи развој догађаја наговештава да ће од анализе Бугарске академије наука зависити не толико пројекат „Белене“, колико будућност нуклеарне енергетике Бугарске гледано у целини. Таква анализа ће бити преко потребна и следећој влади за доношење важних одлука о развоју бугарске нуклеарне енергетике.
Превод: Александра Ливен
Бугарска треба да се усредсреди на усвајање буџета који ће помоћи уласку земље у еврозону, изјавила је директорка Међународног монетарног фонда, Кристалина Георгијева, за „Нова ТВ“. Она је истакла да је Бугарска на добром путу да реши проблем повећане..
Према истраживању 41% компанија чланица Бугарске привредне коморе очекује пад економије у 2025. години, док 21% сматра да неће бити значајних промена у односу на 2024. годину. Чак 65% анкетираних фирми предвиђа погоршање сопственог пословања због..
Економски и социјални савет Бугарске (ЕСС) усвојио је мишљење о „Регионима за планирање у Бугарској“ и предложио измене како би се подстакнуо регионални развој. ЕСС је констатовао постојање озбиљног дисбаланса у економском развоју југозападних региона..
Министарка финансија у техничкој влади, Људмила Петкова, бранила је параметре нацрта буџета за 2025. годину пред посланицима из надлежне комисије. Она..
Разматрање и усвајање најважнијег финансијског закона у земљи, односно буџета за 2025. годину, одложено је у Парламенту за ову годину. „Ако до 19...
Након што Бугарска постане чланица еврозоне, очекује се да ће извоз земље расти за 5,8% годишње. Трговина робама могла би да се повећа за 3,3%, док ће..