Пошто је крајем прошле године Бугарска платила руској страни опрему произведену за обустављени пројекат изградње друге нуклеарке у Белену, ове недеље је саопштено да ће у априлу у земљу стићи два реактора за дотичну електрану. Летос ће бити испоручене и турбине за два планирана блока, а било би добро да дотле Национална електрична компанија донесе и решење шта ће са њима.
С тим у вези већ средином децембра 2016. Влада је одлучила да наручи – евентуално Бугарској академији наука – израду анализе да ли је Бугарској потребна нуклеарна електрана „Белене“. Пре неколико дана министарка енергетике Теменужка Петкова је саопштила да ће Уговор о изради анализе бити потписан управо са Бугарском академијом наука и то идуће недеље. Још од децембра је јасно да Влада очекује да анализа испита могућност реализације пројекта без директног или индиректног учешћа државе, без државних гарантија и без дугорочних уговора о откупу струје. Извршна власт се нада не на било какву анализу, већ на анализу која би потврдила њену идеју о изградњи нових нуклеарних капацитета према тржишном принципу, без финансијског ангажмана државе.
Пре неко време Влада Борисова није искључила и могућност продаје опреме за дотичну нуклеарку Ирану. Али пошто то није уродило плодом, или пак из других разлога, последњих месеци он је јасно довео до знања да у ствари не гледа на одлагање пројекта као на његово прекидање те је с тим у вези разговарао с Трговачком банком индустријалаца Кине и Кинеском нуклеарном корпорацијом. Министарство енергетике тврди да су за тај пројекат заинтересоване и неке друге земље, али није навео ко су оне, јер није добио њихову сагласност на то.
Занимљиво је такође зашто извршна власт ће наручити израду анализе не експертској, већ научној установи са којом је донедавно била у оштрој полемици због њеног финансирања. Тај последњи развој догађаја наговештава да ће од анализе Бугарске академије наука зависити не толико пројекат „Белене“, колико будућност нуклеарне енергетике Бугарске гледано у целини. Таква анализа ће бити преко потребна и следећој влади за доношење важних одлука о развоју бугарске нуклеарне енергетике.
Превод: Александра Ливен
Привреда у Бугарској се након неколико година слабог раста почела будити, савладане су последице ковид кризе, туризам се у потпуности опоравио, што је видљиво у нашим морским летовалиштима и бањским центрима – закључак је најновије анализе Института за..
Потпредседница владе и министарка финансија Људмила Петкова изјавила је да у 2025. години неће доћи до повећања пореских оптерећења, укључујући доприносе, корпоративне порезе и порезе на доходак физичких лица. Према њеним речима, буџет за 2025. годину..
На убрзање инфлације на 1,1% у октобру у односу на претходни месец указују подаци које је објавио Национални завод за статистику. На годишњој бази инфлаторни индекс износи 1,8%. У октобру су цене робе и услуга везаних за забаву и културу порасле за..
Разматрање и усвајање најважнијег финансијског закона у земљи, односно буџета за 2025. годину, одложено је у Парламенту за ову годину. „Ако до 19...
Након што Бугарска постане чланица еврозоне, очекује се да ће извоз земље расти за 5,8% годишње. Трговина робама могла би да се повећа за 3,3%, док ће..