Распуштање парламента и заказивање превремених избора у Бугарској питање је дана. И поред тога политичке тензије у Народном собрању не јењавају, већ расту из дана у дан, при чему опет у вези са изборним системом.
Одбор за правна питања је одбио да стави на свој дневни ред разматрање и одобравање резултата националног референдума о увођењу већинског изборног система. Предлог је поднела партија Грађани за европски развој Бугарске (ГЕРБ), али су се против њега изјасниле све остале политичке силе у одбору – Бугарска социјалистичка партија (БСП), Покрет за права и слободе, Реформистички блок, Патриотски фронт, Бугарски демократски центар (БДЦ), „Атака“ и Алтернатива за препород Бугарске (АБВ). Иако сама против свих партија ГЕРБ није одустала од намере да дискутује на ту тему за време првог радног дана новог пленарног заседања парламента. У сличној ситуацији „једна против свих“ партија ГЕРБ је била и у јуну 2014. када је поводом договора политичких сила у Консултативном савету за националну безбедност о одржавању претходних парламентарних избора између 28. септембра и 12. октобра, лидер ГЕРБ-а Бојко Борисов изјавио да „нема поверења у БСП, Покрет за права и слободе и „Атаку“ и покреће рат против њих“. Повод тадашњег радикалног супротстављања је био одбачени предлог ГЕРБ-а да парламент не разматра председнички вето на Закон о МУП-у. Садашњи повод за конфронтацију је постала нежеља заменити пропорционални изборни систем већинским и то свега два месеца пре избора. Против су не само све парламентарне партије – осим партије ГЕРБ, него и новоизабрани шеф државе Румен Радев који је изразио чуђење зашто се темата о референдуму „анимира свега неколико дана пре распуштања 43. сазива Народног собрања, а пропраћена је и захтевом за продужавањем његовог рада“. С тим у вези Радев је био категоричан да неће продужавати живот овог парламента и у најкраћим роковима после ступања на дужност 22. јануара ће именовати прелазну владу, распустити Народно собрање и заказати парламентарне изборе.
Запажа се и то да промена изборних правила у Бугарској већ постаје опасан преседан, а против те праксе изјашњавају се не само партије, него и стручњаци. Неки социолози коментаришу да сличне намере у задњем тренутку стављају парламент у незгодној ситуацији.
Тога је сигурно свесна и сама партија ГЕРБ, а њена упорност образложена је предизборним циљевима. Друштво је категорично изразило жељу за променом изборног система и партија која га подржи у томе логично би стекла неку предност на предстојећем гласању. Да ли је то стварно тако? На крају крајева одговор на ово питање ће дати превремени избори. А нећемо ни дуго чекати резултате, јер ће се они одржати крајем марта или почетком априла.
Превод: Александра ЛивенПартија „Демократска Бугарска“ саопштила је да је неопходно уложити напоре за формирање владе у оквиру садашњег сазива Парламента, како би се избегли још једни ванредни избори и даље продубљивање кризе парламентарне демократије. Према ставу ове..
Лидер странке „ДПС – Нови почетак“, Дељан Пеевски, позвао је посланичке групе у Парламенту да испуне једну од својих кључних обавеза – усвајање Закона о државном буџету, како би се обезбедила сигурност државе и стабилност њеног финансијског система...
Након што су из једанаестог покушаја успели да изаберу председника 51. сазива Народног собрања, посланици су гласали „ан блок“ за избор потпредседника Парламента. За председницу је изабрана Наталија Киселова, кандидаткиња коју је предложила коалиција..
Преговори о формирању редовне владе у оквиру 51. сазива Народног собрања тренутно су у застоју. Прошле недеље, ГЕРБ-СДС је објавио да прекида..
Партије ГЕРБ-СДС, „Демократска Бугарска“ (ДБ), Бугарска социјалистичка партија (БСП) и „Постоји такав народ“ (ИТН) настављају интензивне преговоре о..
Нова пленарна седница Парламента започела је изјашњавањем посланичких група о приоритетима за наредни период. Представници коалиције ГЕРБ-СДС..