Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

Као на филму

Здравко Григоров и Ангел Хаџијски
Фотографија: лична архива

Здравко Григоров који је завршио историју и теорију филма на Националној академији позоришне и филмске уметности поред кинематографије свој живот је посветио путовањима. Пре 9 година у сарадњи са Ангелом Хаџијским су основали удружење "Позор" ("Брука") и отада је њихова мисија да бугарској публици нуде алтернативна филмска дела. Тако су настали фестивали "Поларна светлост", који представља уметност Скандинавије и балтичких земаља, "Sofia Biting Docs" са невероватном селекцијом документараца и "Sofia MENAR"са остварењима са Блиског истока и из Северне Африке, а од ове године и из Средње Азије. Пратећи догађај су филмови о светским путницима који наилазе на повећано занимање. У склопу фестивала"Sofia MENAR" присутан је програм "Каравансарај" у коме публика може да погледа трке са рикшама у Индији или вожњу популарним жутим трабантима од Аустралије до Банкока. Ове недеље обележава се Дан бугарског филма који се последњих година пробудио из дубоког зимског сна. Тражимо алтернативну визију о његовом развоју, а Здравко нам помаже у томе.


Добро је што се задњих година снима много више и квалитетних домаћих филмова, што се ангажује већи број филмаџија. Сасвим недавно је било веома тешко да се неко ко је завршио
Националну академију позоришне и филмске уметности запосли у струци. Рецимо ја сам се на Академији припремао да будем филмски критичар, али се никад нисам бавио критиком. Има неких вредних пажње остварењакакви су Лекција“ и „Слава“ Петра Влчанова и Кристине Грозеве. „Безбог“ пак је освојио доста међународних награда и све то сведочи о успону бугарске кинематографије.


Познато је међутим да је бугарска публика изузетно пробирљива. Понекад дужина једног филма може да одврати публику од доласка у биоскоп. Према каквим се критеријумима прави избор филмских програма?

На почетку нашег подухвата чинили смо грешке. Половина наслова били су такви који су се допадали нама и за које би се могло рећи да су намењени прилично уском гледалачком аудиторијуму. Сваком протеклом годином укључивали смо све мање таквих филмова. Њих и сада има, али успешном развоју фестивала умногоме доприноси укључивање филмова који се допадају ширем кругу гледалаца.


Неоспорно је да је веома тешко преживљавати од бављења филмском уметношћу у Бугарској. Зашто је то тако?

Тешко нам је зато што не добијамо никакву финансијску помоћ од државе. То је наш избор јер нам одрешује руке да сами бирамо шта ћемо представити. То је ризичан подухват јер је могуће да један фестивал буде успешан, а следећи – не. Добро је када задобијеш гледалачки аудиторијум који воли и тражи баш оно што приказујеш и тако се стварају услови за самофинансирање фестивала.

Здравко и Ангел сарађују са свим арт-биоскопима и културо-уметничким центрима у Софији. Покушавају да различите филмове прикажу на различит начин.Ове године предстоје тематске пројекције у неким баровима главног града.

Увек када имате прилику гледајте филмове на великом екрану – поручује Здравко Григоров и завршава овако: „Немојте заборавити да је уживање у гледању филмског остварења у биоскопу неупоредиво са гледањем филма на компјутеру.

Превод: Ана Андрејева



Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Софија дочекује нове госте у Кући за књижевност и превод

Преводиоци Јан Махеј (Чешка), Елвира Борман (Немачка), Хана Сандборг (Шведска), Хана Карпинска (Пољска) и Ливија-Марија Нистор (Румунија) нови су учесници резидентског програма Куће за књижевност и превод у Софији , који ће трајати до октобра 2024. г...

објављено 29.5.24. 09.29
Бетани Хјуз

Блага Бугарске „засијала“ у емисији Бетани Хјуз емитованој 24. маја (ВИДЕО)

Чувени археолог и путник проф. Бетани Хјуз креће на узбудљиво путовање кроз Бугарску у новој епизоди емисије „Трагање за благом са Бетани Хјуз“, која је на дан празника, 24. маја, емитована на каналу Viasat History. Ову епизоду бугарска публика..

објављено 25.5.24. 09.40
„О писменима“ Црнорисца Храброг

Када је настала глагољица?

„Пређе Словени не имађаху књига, него цртама и резама цртаху и гатаху, јер беху пагани. Крстивши се, беху принуђени писати латинским и грчким писмом словенску реч без устројавања. Но како се може писати добро грчким писменима бог , или живот , или..

објављено 24.5.24. 11.25